У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „До последњег даха – О љубави краљице Драге и краља Александра“ одржана је у четвртак 14. фебруара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор програма и модератор био је Данило Копривица, политиколог.
На тридесет првој по реду Зеленој дебати, на Дан заљубљених, како то данас многи воле да кажу, било је речи о времену страсти и страдања краља Александра и краљице Драге, о личним изборима и једном тешком и политички нестабилном времену у коме љубав и страст краља Александра нису наишле на народно одобравање.
У уводном делу предавања, Копривица је оценио да је у односима Карађорђевића и Обреновића смрт била значајан предзнак између ових двеју српских династија – тако је 29. маја 1868. године пуцњима у Кошутњаку убијен кнез Михаило Обреновић. Том приликом смртно је страдала и Анка Обреновић, кћерка његовог рођеног стрица, његова сестра и потенцијална будућа ташта. Јер, кнез је био силно заљубљен у своју сестру од стрица и само захваљујући обичајним правима, противљењу цркве и друштвене средине он се није по други пут оженио.
Наредни „црни“ датум је 28/29. мај 1903. године, када су у Мајском преврату зверски убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга, која је у историји остала у сећању као Драга (Луњевица) Машин.
У то време жене из имућнијих породица имале су врло угледно и утицајно место у друштву. Драга се школовала у Београду, говорила је неколико језика и са 17 година се удала за инжењера Светозара Машина, пореклом Чеха, који је био лекар на двору краља Милана, а потом и кнеза Михаила. После три године брака, Драга Машин је остала удовица. Када је прошла година, краљица Наталија ју је, у својству дворске даме, довела у Бијариц. Године 1895. млади будући краљ Александар на плажи је почео да се дави. Драга га је спасавала и тај догађај представља зачетак њихове блискости. У почетку она није пристајала на статус љубавнице, али је убрзо схватила да би могла из те везе да оствари и нешто више.
Краљ Александар је 7. јула запросио Драгу Машин и то је био велики шок за краља Милана и српску владу, јер је у то време управо краљ Милан настојао да Александра ожени немачком принцезом Александром, о чему је већ увелико писала европска штампа. Александар није добио благослов од митрополита да се ожени Драгом, удовицом и женом која је од њега старија 10 година. Против тог брака била је и српска војска.
– Краљ Александар је био лудо заљубљен у Драгу, што се може видети чак и на фотографијама. Љубав и страст према њој биле су му далеко изнад интереса Србије – рекао је Копривица.
Венчали су се 1900. и већ наредне године француски лекари објавили су да је краљица Драга у другом стању. Краљица Наталија, која се због женидбе одрекла свога сина, знала је нешто што јавности Србије није било познато. Наталија је позвала руски конзилијум да прегледа Драгу. Конзилијум је установио да Драга није трудна, никада то није била и не може то ни бити.
Био је то почетак краха последњег изданка династије Обреновића.
Остави коментар