Tribina „Demokratsko utemeljenje britanskog parlamentarizma“ održana je u petak, 30. novembra, u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Lazar Slepčev, politički analitičar i filozof.
Do modela parlamentarizma koji živi već skoro dva veka, Britanci nisu došli lako. Posle pada Rimskog carstva, prostor Britanije naseljavaju nova osvajačka plemena Jiti, Angli i Saksonci i taj period je obeležen ciklusom permanentnih ratova, a 1066. godine prvi put se u svojoj istoriji Engleska oformila kao kraljevina pod Vilijemom Osvajačem – objasnio je autor, ukratko, daleku istoriju Engleske.
Potom dolazi do viševekovne iscrpljujuće borbe između krune i plemstva. Vladari-ratnici uglavnom su se orijentisali na plemstvo, očekujući da ono finansijski pomogne te pohode. Plemstvo se počelo suprotstavljati kruni, pa su se javili prvi moderni ugovorni odnosi između vladara i podanika, što se i danas javlja u britanskoj ustavnoj praksi.
Slepčev je podsetio da Britanija, zapravo, nema pisani ustav, nego je to skup dokumenata, akata i povelja koje su kroz vekove stvarane i dopisivane, ali i danas se primenjuju i funkcionišu.
Prvi dokument koji na pravno uređen način ograničava vlast monarha bila je Velika povelja o slobodama (Magna Carta Libertatum), nastala 1215. godine. Predstavljala je revolucionarnu tekovinu. Potom, 1628. godine, doneta je Peticija o pravima, koja je dodatno umanjila moć krune i zahvaljujući kojoj se novi porezi više nisu mogli zavoditi bez saglasnosti Parlamenta.
Zatim, akt Habeas corpus act iz 1679. godine, značajan je bio po zaštiti građanskih prava, a 1832. godine, ključne u razvoju parlamentarizma, donet je Zakon o narodnom predstavništvu, koji je zaokružio celokupan proces stvaranja britanskog parlamentarnog sistema i institucija.
Govoreći o institucijama, Slepčev je naveo monarha kao figuru s protokolarnim ovlašćenjima koja ne remeti rad Parlamenta i vlade. Parlament, po kome je ovaj sistem i nazvan, sastoji se iz dva doma: Doma lordova i Doma komuna. Vladu čine tri kruga zvaničnika: kabinet premijera, 20 ministara iz najznačajnijih resora; drugi krug čini 30 starijih političara i sekretara, a treći 50 mlađih kadrova stranke na vlasti, kao i četiri „biča“ (najmlađi članovi Parlamenta), čiji je zadatak da podstiču poslanike da glasaju.
Na kraju, Slepčev je zaključio da ovaj sistem, iako možda nije najbolji, ima svoje benefite, kao što su moć Parlamenta da donosi zakone i da bira i kontroliše izvršnu vlast. Uticao je na koncept organizacije i ustrojstva mnogih najvećih država.
Ostavi komentar