Одржана трибина „Борба за политичко наслеђе Светозара Милетића“

25/07/2019

Трибина „Борба за политичко наслеђе Светозара Милетића“ одржана је у четвртак 25. јула у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.

Пошто је био осуђен за велеиздају, мада за то није било доказа, Милетић је послат у затвор по други пут и остао је тамо  готово три и по године. За разлику од првог пута, када је утамничен због чланка који је објавио, и када је био затворен са политичким осуђеницима у колико-толико солидним условима, током другог робијања, у Вацу, услови према политичким затвореницима драстично су се променили.

– Ако анализирамо преписку Милетића са Змајем, који му је био приватни лекар и низ година политички истомишљеник, види се да Милетић запада у озбиљну кризу, пре свега страхујући за будућност своје деце Милице и Славка и целе своје породице – навео је Савин.

У наставку трибине, аутор је истакао да је Милетић по боравку у затвору настојао да ревидира Бечкеречки програм, а у листу „Застава“ први пут је покренуо „албанско питање“ из српске визуре тог времена. Наиме, он ревидира свој чланак о источном питању, написан раније, сматрајући да се, у међувремену, на Балкану појавило и „албанско питање“.

– Милетић је изнео сумњу да је то питање покренуто само од себе. Да је иницирано из других извора, али није спорио право албанском народу да оствари државност на Балкану, сматрајући да их и Срби требају подржати, јер ако то они не учине, подржаће их Италијани и претворити Албанце у своју балканску марионету – рекао је Савин.

Милетић је искористио тренутак и да успостави Српску самосталну странку у Хрватској која ће после бити позната по браћи Прибићевић и по хрватско-српској коалицији. У том периоду, у време бановања Мажуранића, у Хрватској је нарастао „југословенски тренутак“: Срби су увек тражили право на ћирилично писмо, верску самоуправу и српске школе. Милетић, страхујући од губитка идентитета Срба у Хрватској, није пристао на идеју да се направе мешовите хрватско-српске школе.

Поред тога, кључни проблем који га је тада мучио било је како „одвојити жито од кукоља“ и изборити се са нотабилитетима.  Организовао је Велики народни збор у Новом Саду 1881. године на којем је требало да се обнови подршка Бечкеречком програму. На том скупу дошло је до сукоба са групом вршачких социјалиста и представника Нове омладине (Јаша Томић, Лаза Нанчић…).

Милетићево здравствено стање се у међувремену погоршало и он је отишао на лечење у Вршац, где је провео последње године живота. Група умерених политичара преузела је његову Српску народну слободоумну странку, која је преименована у Српску радикалну странку и на чијем челу је био Милетићев зет Јаша Томић.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања