Održana tribina „Blago kralja Aleksandra – o bogatstvu kralja Ujedinitelja“

27/08/2019

U okviru ciklusa Zelena debata, tribina „Blago kralja Aleksandra – o bogatstvu kralja Ujedinitelja“ održana je u utorak 27. avgusta u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i moderator bio je Danilo Koprivica.

Na trideset sedmoj po redu Zelenoj debati bilo je reči o životu dinastije Karađorđević, ali iz ugla materijalnih činjenica i moralnih dilema.

Ovo predavanje Koprivica je otvorio zanimljivim podatkom da je 1934. godine visokotiražni list „Dejli mejl“ objavio da je kralj Aleksandar najplaćeniji i najbogatiji monarh ondašnje Evrope, da u stranim bankama poseduje imovinu od gotovo šest miliona funti sterlinga, te da je vlasnik dva zlatonosna rudnika na planini Deli Jovan, suvlasnik rudnika bakra u Boru itd.

– Činjenica je da je ovaj prvi veliki evropski tabloid bio namenjen nižem srednjem sloju ljudi koji voli da pročita poneku vest o monarsima iz egzotičnih evropskih zemalja, ali je to skrenulo pažnju javnosti da se kraljev imetak izrazito i dinamično uvećava – rekao je Koprivica.

Uz naglasak da bogatstvo nije bilo jedini „kvalitet“ koji je kralj Ujedinitelj ostavio budućim generacijama, autor je podsetio da je Petar Prvi Karađorđević, kralj Oslobodilac, bio skroman kralj. Posle proterivanja Aleksandra iz Srbije, Karađorđevićima je oduzeta sva imovina. Ostalo im je vredno imanje u Vlaškoj koje je Petru Karađorđeviću poslužilo za popunjavanje puka u bosansko-hercegovačkim ratovima. U momentu kada je došao na čelo Srbije, krenuo je sa skromnom apanažom od 1,2 miliona godišnje. Kada je umro, testamentom je ostavio dva miliona dinara i zadužbinu na Oplencu.

Posle kralja Oslobodioca i kralja Ujedinitelja, došao je zlosrećni kralj Petar Drugi Karađorđević. Živeći na apanaži i uz podršku emigracije, a potom i od rasprodaje porodičnog srebra, život je okončao u teškim okolnostima, ostavivši testamentom 5 hiljada dolara.

Nepokretna imovina krala Aleksa vredela je oko 95 miliona ondašnjih dinara. Nepokretnosti su se sastojale od dvora u Beogradu, tri velike skupocene kuće, kao i nekoliko imanja i placeva širom Srbije, Crne Gore i Slovenije.

Većina tih imanja vodila se na kraljicu Mariju. Brojne umetnine, nameštaj i automobili nikada nisu procenjeni. U banci u Parizu ostale su akcije borskih rudnika, francuskih železnica, grada Pariza, egipatskog kreditnog društva… Iza kralja Aleksandra, treba reći i to, ostalo je i nekoliko zadužbina.

Bitni događaji u rastu kraljeve finansijske imperije bili su: venčanje kojim je dobio značajan miraz, enormne apanaže i velike veze sa evropskim dvorovima.

– Jugoslaviju su stvorili i razrušili realni interesi velikih sila i srpsko-hrvatskih elita, kao i nerealno očekivanje naroda da će živeti bolje zajedno ili odvojeno. Kraljevo bogatstvo i bogaćenje pre su usticali na sud javnosti o monarhističkom društvenom uređenju, nego na sudbinu Jugoslavije – zaključio je Koprivica.

 

 

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja