Одржана промоција књиге „Спорови о будућности Србије и САНУ“

query_builder

У среду, 7. марта 2018. године, у Клубу “Трибина младих” Културног центра Новог Сада, уприличена је промоција књиге академика Часлава Оцића под називом „Спорови о будућности Србије и САНУ – куда и како даље“. О књизи су говорили: аутор Часлав Оцић, проф. др Миломир Степић и Боривој Рашуо, политиколог и песник.

На почетку промоције, проф. Степић је књигу академика Оцића окарактерисао као хетерогено дело у којем је сведочанство о путу Србије у прве две деценије 21. века. Ово сведочанство, по оцени др Степића, драгоцено је „јер ми често и врло брзо заборављамо“.

Проф. Степић је додао да ово дело академика Оцића представља зачетке стратегологије, мултидисциплинарне науке која је у другим земљама развијена, а код нас је тек у зачетку.

Како је у наставку трибине приметио Боривој Рашуо, књига академика Оцића може се назвати хронологијом с почетка 21. века о најважнијим питањима „која заокупљају, брину и замарају српски народ“.

Рашуо је даље казао да јавна реч у Србији, али и шире, веома мало значи. Говорити данас значи преузимати велику  одговорност за изречено, а не имати никакве последице тог јавног говора.

– Ми смо генерација која живи у доба антикултуре где су најкрупније вредности које смо ми, Срби, имали и донели их Европи, замењене ријалити шоу програмима. Сви озбиљнији људи су ућуткани или се ретко чују – рекао је Рашуо.

Он је  додао да је књига академика Оцића прилика да дођемо мало до даха, да прекинемо ту пустош јавног говора где су разни људи, мимо сваке компетенције и моралне одговорности, преузели јавну реч или, како би се то колоквијално казало, „узели данак“.

– Јавна реч је појефтинила у Србији, треба јој дати нову снагу, треба је поскупети, јер тек она тако ојачана може произвести дејство у друштву и држави – нагласио је Рашуо.

Академик Оцић је своје обраћање окупљенима на трибини започео објашњењем да су криза науке, дехуманизација и роботизација, као и свеопшти јуриш на све што се разликује одлике савремене идеологије.

Та идеологија, по виђењу академика Оцића, опакија је и отровнија од свих досадашњих. То је постмодернистичка идеологија која оне који управљају нашим животима, народима и културама, представља као – богове на земљи.

У наставку, Оцић је подсетио на речи Жарка Видовића, филозофа и историчара уметности, да не треба гледати телевизију, него читати књиге. Јер, гледање телевизије нас тера да упијамо информације немајући времена да размишљамо, то је једносмерна улица. Читање, међутим, пружа могућност размишљања и представља двосмерну улицу.

Осврћући се на српске добитке и губитке у 20. веку, академик Оцић је казао да је потребно да знамо елементарну ствар – ко су нам пријатељи, а ко непријатељи.

– Стратешки је важан начин мишљења јер се многе ствари у свету мењају. Уместо да над том чињеницом само кукамо, ми  морамо у свим областима глобално да размишљамо, а локално да деламо – поручио је академик Оцић.

 

 

 

 

 

1Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language