Одржана промоција књиге „Питао сам малог пужа: моја социолошка прича о Шабану Бајрамовићу“

05/10/2018

Промоција књиге „Питао сам малог пужа: моја социолошка прича о Шабану Бајрамовићу“ др Драгољуба Б. Ђорђевића, редовног професора Универзитета у Нишу, социолога религије, ромолога и кафанолога, одржана је у петак 5. октобра 2018. године у клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада.

О монографији, коју је ове године објавио „Службени гласник”, осим писца говорили су и рецензенти: др Срђан Шљукић – редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, и др Драган Тодоровић – ванредни професор Филозофског факултета у Нишу.
У уводном обраћању др Драган Тодоровић навео је да је књига насловљена по једној од чувених песама Шабана Бајрамовића и садржи 12 поглавља: Шабан у кабинету, Кафански цар – од Џериме до Берлина, Шабанови подсмевачи, Цар и академик, Шабан и Брега, Шабан и онај што ради онај фестивал, Шабан међу величанствених сто, али и међу десет, Утихнуо црни глас у белом оделу, Шабанов булевар и споменик, Сарма збори о Шабану, Шабанове залихе славе, Шабан скрозиран кроз социолошко окно и Десет есеја о Шабану.
Тодоровић је, потом, рекао да су контроверзе о сарадњи Бајрамовића и Горана Бреговића, фронтмена југословенског састава „Бијело дугме” биле повод да се о овом сегменту напише посебно поглавље: Цар и академик, Шабан и Брега.
Др Срђан Шљукић казао је да ова књига, иако социолошка по карактеру, није нипошто досадна.
– Ова књига је у једну руку мешавина онога што бисмо могли назвати књижевношћу и публицистиком. У њој су емоције, што није присутно у социолошким књигама – рекао је Шљукић.
​Аутор др Драгољуб Б. Ђорђевић истакао је задовољство што се његова књига, после промоције у САНУ, представља и у значајној установи као што је Културни центар Новог Сада. На писање ове монографије, казао је, био је подстакнут есејем британског колумнисте Гарта Картрајта „Шабан Бајрамовић – трошаџија живота”.
– Том формулацијом он је осликао Шабанов лик и дело и то ми је дало подстрек да ту синтагму допуним садржајем као социолог – рекао је аутор и додао да је 2000. године кренуо да сакупља материјал за ову књигу, почевши од истраживања ко је све од новинара и књижевника писао о Бајрамовићу.
На крају, Ђорђевић је нагласио да је овом монографијом хтео да допринесе Шабановој оставштини као нишком и српском културном наслеђу, да изнова покаже могућности социологије у обради оваквих тема, да допринесе „нашинској” ромологији и да „углави још један каменчић” у подлогу настајуће кафанологије.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања