Мултимедијални програм посвећен сликару Предрагу Пеђи Ђаковићу у организацији Завода за културу Војводине одржан је у понедељак, 03. децембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Програм је започео премијерном пројекцијом документарног филма „Повратак коренима“ о стваралаштву сликара Предрага Пеђе Ђаковића у режији Ненада Огњеновића, а у продукцији Завода за културу Војводине. Након пројекције, одржана је промоција монографије „Пеђа ефемерис једног цртежа“ коју је водила Смиљана Влајић, директор Завода за културу Војводине. О садржају монографије говорио је и Предраг Ђаковић. Трећи део програма започео је свечаним отварањем изложбе „Ефемерис једног цртежа“ Предрага Пеђе Ђаковића. Изложбу је отворила Драгана Милошевић, Покрајински секретар за културу. Учешће у програму узели су и мр Мирјана Брбота, виши кустос у Матици српској, која је са стручног аспекта говорила о цртежима Предрага Ђаковића. Ову изложбу новосадска публика моћи ће да погледа до 9. децембра. Догађају је присуствовала и помоћник директора Културног центра Новог Сада, Миљана Козаров као и велики број Новосађана.
Монографијом о њему и документарним филмом снимљеним о његовом стваралаштву, те новом изложбом која је пред новосадском публиком, свеобухватно је представљено целокупно дело Предрага Пеђе Ђаковића које је остварио током пуне три деценије уметничког рада и чија се уметничка дела налазе данас у многим значајним колекцијама широм света.
Након више од тридесет година стваралаштва, сликар Предраг Пеђа Ђаковић, који живи и ради у Прагу, враћа се у Нови Сад. Његова богата сликарска каријера почела је још у детињству, фасцинацијом линија и цртежа. Дипломирао је сликарство у класи професора Сопка на Ликовној академији у Прагу, на одсеку за монументално сликарство. Ђаковић је још 1989. године, као студент, излагао на групној изложби у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић у Београду, поводом 600 година од Косовске битке. Излагао је у Прагу, Бостону, Лос Анђелесу, Њујорку, Минхену, Амстердаму, Лондону, а слике су му заступљене у колекцијама широм света: Caplan колекција у Паризу, Bernštajnova колекција у Чикагу, Bvlgarieva колекција у Њујорку, Max Burger колекција у Швајцарској и свакако најчувенија, Danijel Katz у Лондону.
Његово сликарство је разгранато на више циклуса међусобно сродних, у историзованој и културолошки одабраној тематици, којима су заједнички драматична и сигурна цртачка линија и иновативан колористички приступ. Посебно место у опусу овог уметника заузимају слике и цртежи посвећени страдалничким подвизима српске војске у Првом светском рату. Голгота српских историјских збивања, херојско и надљудско, али и жртва као цивилизацијски узус – извори су који покрећу Ђаковића и смештају његов сликарско-цртачки ангажман између традиционалних вредности и савременог тренутка.
Остави коментар