Tрибина „Одјек Анексије Босне и Херцеговине у Француској – поглед након 110 година“, одржана је у петак 26. октобра клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Александра Колаковић.
Колаковићева је у уводном делу предавања подсетила да су промене на Балкану отпочеле избијањем Младотурске револуције јула 1908. године. То је учврстило аустроугарску владу да уз подршку Немачке прогласи анексију БиХ 7. октобра 1908. године. Политика денационализације и стварања вештачке босанске нације била је у очима српске елите део „цивилизаторске мисије“ Аустроугарске.
– Анексија БиХ показала је да се међународни односи мењају великом брзином. Тада је постало јасно да Немачка планира да прошири свој утицај, a Француска је заузела нови став према Балкану и Србији који је у прво време, после анексионе кризе значио устоличење економског и културног присуства Француске у Србији – објаснила је Колаковић.
Све израженија немачка опасност додатно је утицала да се француски интелектуалци темељније посвете Балкану, Србији и Србима. Албер Мале који је провео пар година у Србији и сарађивао са српским интелектуалцима, 1903. године публиковао је Извештај о стању француских школа у косовском, солунском и битољском вилајету.
У оквиру овог Извештаја, Мале је сведочио о тешком положају српског живља и оптужио је Аустрију да тајно потпомаже анархију и истребљење Срба у Старој Србији .
Новинар Андре Бар, аутор бројних текстова о Србији и Србима у периоду владавине краља Александра Обреновића у листу L’Européen, заинтересовао се за Србију Карађорђевића и њен однос с Аустроугарском. Када је већ дошло до анексије БиХ, Бар је објавио књигу Српска трагедија. Један од мотива за настанак овог дела била је Барова свест да се о Србији и Србима не зна довољно у Европи.
У току те 1908. године, Пол Лабе је у мисији Нормандијског географског друштва прошао кроз Србију и у делу Кроз Србију. Утисци недавног путовања описао анексију БиХ , као и реакцију у Србији на тај догађај.
Лабе није био усамљен. Већ је у Француској постојала група научника и публициста која је на јавним скуповима и предавањима на Сорбони, у Паризу и већим градовима Француске, информисала шире слојеве француског друштва и афирмисала српске националне интересе: Виктор Берар, Албер Мале, Огист Говен, Емил Оман, Ернест Дени и Андре Шерадам…
Миленко Веснић, српски посланик у Паризу и Гргур Јакшић, координатор српске пропаганде у Француској, сарађивали су са овим интелектуалцима и настојали да укажу не само на српске интересе, већ и на могући значај сукоба Аустроугарске и Србије за даљи развој међународних односа.
– Односе између Србије и Аустроугарске, француски интелектуалци су посматрали у контексту немачког продора на Балкан и распада османске контроле над европским поседима. У духу заштите интереса Француске, интелектуалци су опрезно, од Анексионе кризе, а од Балканских ратова, све отвореније исказивали несимпатисање аустроугарске политике према Балкану и Србији – поручила је Колаковић на крају трибине.
Остави коментар