Трибина „Нарцисоидни поремећај личности и нарцизам као појава”, одржана je у петак, 7. септембра, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. На трибини су о овој теми говорили: Жељко Ињац – главни уредник сајта Видовдан, Предраг Филиповић – медијски инжењер, и Филип Ђорђевић – психолошки саветник.
Нарцисоидни поремећај личности и нарцизам као појава уопште све се чешће срећу у модерним друштвима. Отварајући ову занимљиву и актуелну тему, Ињац је навео да је један корисник друштвених мрежа дефинисао интернет као „виртуелну психијатрију”. То је дефиниција која одсликава с чиме можемо да се сусретнемо на интернету.
– Наравно, нису сви корисници индивидуални психијатријски случајеви, али неки од њих су толико упорни да их често срећемо на друштвеним мрежама. Један од феномена који се везује за нарцисоидност на интернету јесте селфи – култура која је већ десетак година општеприхваћена – објаснио је Ињац.
Ињац је навео четири врсте „нарциса” на друштвеним мрежама: шаљиви нарциси, затим лепи нарциси (сами себе фотографишу најчешће у купатилу), паметни нарциси (труде се да избаце статус којим би све задивили) и моралисти (не држе се сами моралних норми, али их покушавају наметнути другима).
Посебно је издвојио „селфи-камиказе”, оне који се сликају на екстремним и опасним местима, и по мишљењу стручњака имају некакав психички поремећај, јер им је потребна већа пажња. Ињац је изнео и мишљење да тинејџери селфери понајпре имају потребу да буду друштвено прихваћени и да то нема много везе са нарцисоидношћу колико са потребом да се идентификују са одређеном групом на интернету и да нађу неко своје место у виртуелном свету.
Психолошки саветник Филип Ђорђевић вратио се на почетак 20. века, у време Фројда, када нарцизам као класификација поремећаја није ни постојао, што нам, како је казао, само говори да су стања, расположења и поремећаји уско везани за друштвени контекст. Можемо да кажемо да данас живимо у некој врсти епидемије нарцизма.
По мишљењу медијског инжењера Предрага Филиповића, особе са нарцисоидним поремећајем имају проблем са вештачки „надуваном” сликом о себи. Виде себе као нешто више него што заиста јесу и теже да се околини представе као такви. Они не саосећају са другим људима, односе се према њима као према објектима, користе се манипулацијом и лажима.
Филиповић је изнео податак да су донедавно 80% нарцисоидних особа били мушкарци, али са либерализацијом културе феномен „нарциса” захватио је и жене. Подела данас изгледа овако: око 60% према 40% у корист мушкараца.
На крају, закључено је да сви ови наводи не треба да упуте на закључак да око нас хода хорда људи нарцисоидног понашања, него да се у нашем друштву генерално померила норма. Померили смо норму и за депресију, па то и даље не значи да су сви људи око нас депресивци.
– Ако се искрено у себи питате да ли сте нарцис, знајте да нисте. Прави нарциси никада себи не постављају то питање – закључак је ове веома посећене трибине.
Остави коментар