Nagrada „Vasko Popa“ za zbriku pesama „Radno vreme raja“ u izdanju Kulturnog centra

17/06/2019

Dejan Aleksić dobitnik je Nagrade „Vasko Popa“ za pesničku zbirku „Radno vreme raja“ u izdanju Kulturnog centra Novog Sada, odlučio je žiri u sastavu: Radomir Andrić, Duško Novaković, Vladimir Gvozden, Slavomir Gvozdenović i Jovan Zivlak, predsednik. Žiri je odluku doneo većinom glasova, a u skladu sa Pravilnikom o dobitniku nagrade razmatrano je u izboru od 80 naslova koji su izašli u 2018. godini, a koji su poslati na konkurs ili su predloženi od strane članova žirija.

Žiri je konstatovao da je produkcija raznovrsna i da u velikoj meri izražava snažne doprinose zastupanju modernog duha u poeziji. Iako bez posebne pažnje savremene kulture i društva, poezija opstaje kao snažan izraz i doprinos bitnim razgovorima sa društvom, kulturom, istorijom i čovekom uopšte.

U uži izbor su uvršteni sledeći naslovi:

Dejan Aleksić: Radno vreme raja, Kulturni centar, Novi Sad
Tanja Stupar Trifunović: Razmnožavanje domaćih životinja, Bajbok, Sarajevo
Branislav Veljković: Dnevnik dnevnog disanja, Filip Višnjić, Beograd
Marija Šimoković: Pozajmljena svetlost, Čigoja, Beograd
Veselin Mišnić: Zašto se nisam rukovao sa majmunom od bronze, Grafoprint, Gornji Milanovac
Radivoj Šajtinac: Nepoznavanje prirode, Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad

Dejan Aleksić (1972), pesnik, dramski pisac i književni stvaralac za decu. Diplomirao na Odseku za srpsku književnost i jezik u Novom Sadu. Objavio je devet pesničkih knjiga, za koje je dobio brojne književne nagrade: Nagradu „Miroslav Antić“ (2019),  Zmajeva nagradu Matice srpske, „Meša Selimović“, „Branko Miljković“, Nagradu SANU iz Fonda „Branko Ćopić“, Prosvetinu nagradu, Brankovu nagradu, „Matićev šal“, „Risto Ratković“… Pored pesničkih, objavio je i dvadeset knjiga za decu, kao i jednu knjigu drama. Živi i radi u Kraljevu.

Dejan Aleksić je napisao složenu pesničku knjigu, pokušavajući da u svom pevanju ujedini jezik kulturnih amblema, koji ima simbolističko-metaforičku vrednost i jezik pukih referencijalnih slika iz empirijskog iskustva života. Otuda su njegove pesme jedna vrsta interpretacije božanske povesti i njene ljudske patnje i prizora svakodnevice sa skoro trivijalnim situacijama u kojima se mit rajske utopije premešta sa nebeskih visina u zemaljski raj.

Dejan Aleksić uspeva da u svojoj poeziji na smiren način očuva mogućnost čuda i čuđenja, ali u ključu otklona od neposredne, naivne fascinacije. On će, tako, evocirati na trenutke poeziju Vaska Pope, pevati o sirćetu ili o nekakvom prolaznom susretu, o plaži, o oveštaloj frazi ili o istrošenom žanru putopisa kako bi nam otkrio jezičku i smisaonu iskru u naizgled depatetizovanoj, banalnoj i oskudnoj stvarnosti. S druge strane, on ostvaruje složenu mrežu vezanu za literarno iskustvo simbolizma i borhesovskih lavirinata. Zbirku Radno vreme raja karakteriše trijadna struktura koja potvrđuje Aleksićevu pesničku veštinu kroz raznolikost u izrazu: od pesama kratkog stiha sa jasnom poentom i duhovno-ironičnim osenčenjima, preko duže narativne poeme „Verujem“ što afirmiše moć onog sada, sve do pesama dužeg stiha. Iako je knjiga složena kako u formalnom tako i u tematskom smislu, reklo bi se da se, kad je o potonjem reč, izdvaja stara pesnička tema – usamljenost. Ona ovde zadobija egzistencijalne i kognitivne dimenzije koja natkriljuje smiren izraz i sklad između reči i smisla.

Pesnički subjekt veruje da svaki oblutak „krije u sebi po jednu reč“, tako je raj ovozemaljsko spasenje u traganju za zaboravljenim, slućenim ali najčešće neizrečenim rečima. Stoga se može reći da je ovo arheološka poezija, u jezičkom i intelektualnom smislu, dakle poezija koja sistematski i istrajno traga za načinima da se još uvek izrazi uprkos snažnim iluzornim slikama koje on proizvodi. Postoji li nešto manje i nešto važnije od vladajućih slika? Ako postoji, onda je poezija ta koja može ne samo da prodre, već i da izrazi taj toliko naš svet. Aleksić spada među malobrojne pesnike koji su uspeli da se vinu do životne imanencije koja deluje onostrano i daleko iako je ona najviše naša, ovdašnja, bliska i sasvim ljudska.

Nagrada „Vasko Popa“ je ustanovljena 1995. godine u Vršcu, i uručuje se svake godine na dan pesnikovog rođenja, 29. juna.

Nagradu dodeljuje Agencija „Đorđević“. Darodavci novčanog iznosa su Grad Vršac i Senzal kapital, vlasnika Radeta Rakočevića, Beograd. Nagrada se sastoji od Povelje s Popinim likom, rad akademskog slikara Milana Blanuše, i novčanog iznosa.

Nagrada „Vasko Popa” ima za cilj da afirmiše savremenu srpsku poeziju, uvažavajući doprinose Vaska Pope i njegovo neprocenjivo služenje modernoj pesničkoj reči. Nagrada je posebno uvažavala autore sa opusom koji imaju značajno i višegodišnje prisustvo u savremenoj srpskoj poeziji.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja