Moldavija između rumunskog i zasebnog identiteta

04/09/2018

Tribina „Moldavija između rumunskog i zasebnog identiteta” održana je u utorak, 4. septembra, u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Predrag Rajić, pravnik.

Drugo od tri predviđena predavanja na ovu temu, autor je započeo podsećanjem da je Republika Moldavija „uklinjena” između Rumunije i Ukrajine, svoja dva daleko veća i moćnija suseda sa kojima ima zejedničku kopnenu granicu. Pritom, Moldavija, mada članica Ujedinjenih nacija sa svojim međunarodno priznatim granicama, ipak ne kontroliše kompletno svoju teritoriju još od Pridnjestrovskog rata 1992–1993 godine. Relativan je i podatak o broju stanovnika Moldavije zbog toga što veliki broj Moldavaca veći deo godine provodi u inostranstvu. Zvanični podaci kažu da Republika Moldavija ima oko četiri miliona žitelja.

Moldavska dijaspora je podeljena. Najvećim delom usmerena je na Zapadnu Evropu (Italiju, Francusku, Španiju i Rumuniju), kao i na dijasporu okrenutu ka Ruskoj Federaciji. Takođe, oko desetak hiljada Moldavaca živi u SAD.

– Imaju dve dijaspore, jer se u Moldaviji, osim sukoba dva romanska koncepta o tome da li su Moldavci zaseban narod ili deo rumunske nacije, odvija i romansko-slovenski sukob onih koji su bliži ruskom biću ili se osećaju kao Ukrajinci – objasnio je Rajić.

Autor je dodao zanimljiv podatak da je Pridnjestrovlje jedini postsovjetski prostor na kojem su se Rusi i Ukrajinci, rame uz rame, borili u ratu 1992–1993 godine. U tom ratu sukobile su se snage mlade moldavske države i separatisti u industrijskoj oblasti Pridnjestrovlje.

– Moldavija ima još jednu autonomnu teritorijalnu oblast, Gagauziju, u kojoj živi specifičan narod turskog porekla pravoslavne vere. Ima ih oko 160.000, naslonjeni su na Rusiju i u njoj vide svog zaštitnika. Problem je, međutim, u tome što to nije teritorijalno povezana oblast, te Gagauzi strahuju da bi u slučaju pripajanja Moldavije Rumuniji bili potpuno majorizovani – rekao je Rajić.

Glavna podela Moldavije, koja se mora naglasiti, jeste  podela na sever i na jug. Na komleksnom i izuzetno etnički šarolikom severu živi veliki broj ljudi slovenskog porekla, ali su prihvatili moldavski identitet.

Postoje unutarpolitička mišljenja da Moldavija nikada neće ispuniti uslove za ulazak u EU, a jedini način da dostigne to članstvo, smatra se, jeste pripajanje Rumuniji. Ova opcija ima, naravno, i svoje protivnike. Na unutrašnjem planu najrasplamsaniji sukob vodi se u vezi sa zvaničnim jezikom: da li je to moldavski ili rumunski.

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja