Михајло Пупин – великан старог и новог света

query_builder

Tрибина „Михајло Пупин – великан старог и новог света”, одржана je у четвртак, 26. априла у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милован Балабан, историчар.

Започињући причу о Михајлу Пупину (1858–1935), једном од највећих синова српског народа, Балабан је казао да је овај научник рођен у банатском месту Идвор, у породици Крајишника који су овамо стигли у сеобама које је предводио патријарх Чарнојевић 1690. године.

У његовој породици очувано је православно васпитање у духу српске традиције. После школовања у Панчеву, Пупин је отишао у Праг, а 1874. године укрцао се на прекоокеански брод и отишао у Америку, у „Нови свет”, где је могао да понуди само свој потенцијал.

Тада су у „Новом свету” такви људи бивали препознати, што је Пупину, уз његов таленат, марљивост и упорност, донело непоновљив успех. Пупин се уписао на Универзитет Колумбија 1879. године, када је већ био двадесетпетогодишњак. Био је један од најбољих студената и касније је послат на докторске студије у Берлин.

Његову научну каријеру обележило је 30 патената. Међу њима су и Пупинови калемови који су обезбедили пренос телефонске струје на даљину и захваљујући њима су повезане Америка и Европа.

Балабан је истакао феномен да је Пупин истовремено успео да буде и Американац и Србин, што је специфичност и привилегија само ретких, вољом снажних и духом великих људи. Учествујући у најсложенијим и најповерљивијим научним пројектима америчке државе, нарочито током Првог светског рата, Пупин је са истом, или још снажнијом ангажованошћу био заузет помагањем својој нацији у сваком погледу.

Српска удружења која су била темељ очувања српског идентитета углавном су његово дело и плод његовог ангажовања.

– Помоћ Србима у отаџбини била је његова константна, стратешка и планска делатност, а помоћ новоствореној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током Версајске конференције реалност, изузетно значајна за решавање спорних питања и реализовања интереса југословенске делегације у Версају – додао је Балабан.

У наставку трибине, Балабан је истакао Пупинов јак утицај у најелитнијим структурама америчког друштва, укључујући и председника Вудроа Вилсона.

Тај утицај Пупин је користио да помогне свом народу који није заборављао ни у тренуцима највеће светске славе, што је све последица заветне, православне основе васпитања коју је добио као дете у Идвору. На крају свог животног века, своје имање оставио је Србији.

– Реч је о јединственом човеку који је због своје психолошке и духовне стабилности црпео само добро из свог специфичног положаја, како за своју нову отаџбину тако и за свој вековима страдални народ – закључио је Балабан и на крају поставио питање на које никада нећемо знати поуздан одговор: Како би се Пупин поставио 1999. када је Америка бомбардовала Србију?

Балабан је изнео уверење да би Пупин учинио све да то спречи, али да није сигурно да би у томе успео, јер су се Америка и њени интереси променили у односу на време када је он у тој земљи живео.

12Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language