Масонерија и српско-француски односи до Великог рата

Tрибина „Масонерија и српско-француски односи до Великог рата” одржана је у понедељак, 4. јуна у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Александра Колаковић.

Масонске везе су значајан посредник у преношењу филозофских и политичких концепција грађанског друштва. Иако још увек нису разграничени сви митови, предања и легенде од стварних историјских догађаја, опште је прихваћено да је карактер друштвеног деловања масонерије, још од њених зачетака, усмерен ка културном и политичком пољу.

Од 1908. године, када су српски масони дошли под заштиту Великог оријента Француске, а што је подржао и Леон Деко, француски посланик у Београду и активни члан српске ложе „Уједињење”, значајан утицај на француско-српске односе имала је ова врста веза и сарадње.

Посебно битан утицај масонских организација у Србији и њихов утицај на српску политику био је изражен крајем 19. века. Године 1894. Светомир Николајевић изабран је за председника Владе Краљевине Србије, а у истом периоду министар просвете Андре Ђорђевић рекао је да припада „хуманој, културној и патриотској установи Слободних зидара”.

Био је то први јавни иступ две угледне личности у државној хијерархији које су истакле своју припадност „слободним зидарима”.

Ауторка трибине у наставку је истакла да је угледни српски индустријалац немачког порекла и гувернер Народне банке Србије Ђорђе Вајферт био председник ложе српских слободних зидара „Побратим”, основане 1890. године. Занимљиво је да је ложа „Побратим” 1995. године основала ложу са именом Ђорђа Вајферта, што говори о његовом значају у конституисању српске масонерије.

У Београду је 1909. године основана ложа „Уједињење” под покровитељством француског Великог оријента. Међутим, то није био почетак веза између српских и француских масона. Сарадња је отпочела девет година раније, када су многи српски интелектуалци посећивали Париз и остварили бројне контакте са француским интелектуалцима. Управо тада дошло је и до контакта масона.

У наредним годинама растао је број масонских ложа у Француској, и зна се да је крајем 1913. године било активно 610 ложа које су имале око 50.000 чланова. Француске масоне занимало је уређење државе на демократским грађанским начелима и спремност свих чланова за морални и културни напредак у профаном свету.

– Повезивањем француских и српских масона, који су у оквирима својих професија били активни на пољу науке, економије, просвете, дипломатије или политике, остварено је преплитање званичних и незваничних средстава утицаја Француске у Србији, као и афирмисање српских националних циљева у Француској – закључила је др Колаковић.