Трибина „Лира, пастор, санкције – крај савезништва Турске и САД-a?” одржана је у четвртак, 30. августа, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Немања Старовић, историчар.
Односи Анкаре и Вашингтона, навео је аутор на почетку свог излагања, налазе се у можда најдубљој кризи још од времена Другог светског рата. На овом предавању акценат је стваљен на развој ситуације након ванредних председничких и парламентарних избора који су у Турској одржани 24. јуна текуће године. Односи два традиционална савезника, САД-а и Турске, упали су у кризу након одлуке Трампове администрације да Анкари заведе оштре трговинске санкције због судског процеса који се води против протестантског свештеника Ендруа Брансона. Паду турске валуте, која убрзано губи на вредности од почетка ове године, додатно су допринеле америчке санкције, што је проузроковало да ниво антиамеричког расположења у Турској буде већи него икада раније. Иако су поменуте релације већ годинама оптерећене многим проблемима попут подршке САД курдском фактору у Сирији, те питањем заштите коју Вашингтон пружа Фетулаху Гулену оптуженом за крвави покушај пуча из јула 2016, нова дешавања у последњим месецима су до те мере подстакла кризу да се први пут у турским медијима говори чак и о напуштању НАТО савеза као могућем кораку.
Пастор Брансона, свештеник мале протестантске цркве из Измира, у Турској живи пуне 23 године. Ухапшен је почетком октобра 2016, у склопу масовних чистки које су уследиле након покушаја пуча у Турској и оптужен за политичку и војну шпијунажу у корист Терористичке организације Фетулаха Гулена (ФЕТО) и Радничке партије Курдистана (ПКК), а прети му казна затвора до 35 година. Поједини провладини медији у Турској Брансона су прозвали „Рамбо-свештеником”, а неки су отишли толико далеко и објавили информацију по којој је Брансону у случају успеха пуча из јула 2016. било намењено место шефа ЦИА у Турској. Председник Ердоган је септембра прошле године предложио да се евангелистички пастор размени за Фетулаха Гулена, чије изручење Турској САД упорно одбија, али је такав предлог Стејт дипартмент изузетно брзо одбацио.
Једна од кључних степеница у кризи на релацији Вашигтон–Анкара свакако је одлука америчког Конгреса из јуна ове године да блокира испоруку најмодернијих борбених авиона пете генерације Ф-35 Турској, иако је Анкара учествовала у развоју неопходне технологије, и испоручује одређене компоненте, за чије би надомештање америчким интеграторима било потребно најмање годину и по до две године дана.
Историчар Старовић нагласио је да је поље на којем су се размимоилажења између Турске и САД понајвише испољила свакако економија. Турска економија је прилично изложена валутном ризику, што је до изражаја дошло почетком ове године када је почео процес који је у врховима турске власти назван „шпекулативним ударом” на лиру (турску валуту), а узрокован је оштрим падом директних страних инвестиција у Турској.
Имајући у виду снагу америчке економије, САД нема мотива за окончање трговинског рата са Турском, а према најавама које стижу из Вашингтона, режим економских санкција према Анкари би се могао још пооштравати. Дипломатска криза и економски рат представљају још један у низу степеника на силазној спирали у односима Вашингтона и Анкаре, којој се крај за сада не назире.
Остави коментар