Tribina „Lira, pastor, sankcije – kraj savezništva Turske i SAD-a?” održana je u četvrtak, 30. avgusta, u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Nemanja Starović, istoričar.
Odnosi Ankare i Vašingtona, naveo je autor na početku svog izlaganja, nalaze se u možda najdubljoj krizi još od vremena Drugog svetskog rata. Na ovom predavanju akcenat je stvaljen na razvoj situacije nakon vanrednih predsedničkih i parlamentarnih izbora koji su u Turskoj održani 24. juna tekuće godine. Odnosi dva tradicionalna saveznika, SAD-a i Turske, upali su u krizu nakon odluke Trampove administracije da Ankari zavede oštre trgovinske sankcije zbog sudskog procesa koji se vodi protiv protestantskog sveštenika Endrua Bransona. Padu turske valute, koja ubrzano gubi na vrednosti od početka ove godine, dodatno su doprinele američke sankcije, što je prouzrokovalo da nivo antiameričkog raspoloženja u Turskoj bude veći nego ikada ranije. Iako su pomenute relacije već godinama opterećene mnogim problemima poput podrške SAD kurdskom faktoru u Siriji, te pitanjem zaštite koju Vašington pruža Fetulahu Gulenu optuženom za krvavi pokušaj puča iz jula 2016, nova dešavanja u poslednjim mesecima su do te mere podstakla krizu da se prvi put u turskim medijima govori čak i o napuštanju NATO saveza kao mogućem koraku.
Pastor Bransona, sveštenik male protestantske crkve iz Izmira, u Turskoj živi pune 23 godine. Uhapšen je početkom oktobra 2016, u sklopu masovnih čistki koje su usledile nakon pokušaja puča u Turskoj i optužen za političku i vojnu špijunažu u korist Terorističke organizacije Fetulaha Gulena (FETO) i Radničke partije Kurdistana (PKK), a preti mu kazna zatvora do 35 godina. Pojedini provladini mediji u Turskoj Bransona su prozvali „Rambo-sveštenikom”, a neki su otišli toliko daleko i objavili informaciju po kojoj je Bransonu u slučaju uspeha puča iz jula 2016. bilo namenjeno mesto šefa CIA u Turskoj. Predsednik Erdogan je septembra prošle godine predložio da se evangelistički pastor razmeni za Fetulaha Gulena, čije izručenje Turskoj SAD uporno odbija, ali je takav predlog Stejt dipartment izuzetno brzo odbacio.
Jedna od ključnih stepenica u krizi na relaciji Vašigton–Ankara svakako je odluka američkog Kongresa iz juna ove godine da blokira isporuku najmodernijih borbenih aviona pete generacije F-35 Turskoj, iako je Ankara učestvovala u razvoju neophodne tehnologije, i isporučuje određene komponente, za čije bi nadomeštanje američkim integratorima bilo potrebno najmanje godinu i po do dve godine dana.
Istoričar Starović naglasio je da je polje na kojem su se razmimoilaženja između Turske i SAD ponajviše ispoljila svakako ekonomija. Turska ekonomija je prilično izložena valutnom riziku, što je do izražaja došlo početkom ove godine kada je počeo proces koji je u vrhovima turske vlasti nazvan „špekulativnim udarom” na liru (tursku valutu), a uzrokovan je oštrim padom direktnih stranih investicija u Turskoj.
Imajući u vidu snagu američke ekonomije, SAD nema motiva za okončanje trgovinskog rata sa Turskom, a prema najavama koje stižu iz Vašingtona, režim ekonomskih sankcija prema Ankari bi se mogao još pooštravati. Diplomatska kriza i ekonomski rat predstavljaju još jedan u nizu stepenika na silaznoj spirali u odnosima Vašingtona i Ankare, kojoj se kraj za sada ne nazire.
Ostavi komentar