Hvala što čuvamo sećanje na žrtve Novosadske racije
Kulturni centar Novog Sada je organizovao program u spomen nevino stradalih žrtava pod nazivom Ledena tišina govori kojim su povezana dva veoma značajna datuma. Prvi je datum početka programa – 21. januar, dan kada su 1942. godine započela tragična dešavanja tokom Novosadske racije. Sa druge strane, program je završen 27. januara, na dan koji se u svetu, odlukom Generalne skupštine UN, obeležava kao Dan sećanja na žrtve Holokausta. Ovaj program bio je kulturno-edukativnog karaktera, a organizovan je sa osnovnim ciljem negovanja kulture pamćenja posredstvom svetski priznatih metoda neformalnog obrazovanja, uz naglašenu ideju personifikacije žrtava, ali i aktivnu ulogu njihovih potomaka.
Prema rečima stručnjaka, ovo je prvi slučaj da jedna državna institucija sprovede višednevni edukativni program posvećen stradanjima tokom Novosadske racije i Holokausta. Na taj način, naša je ustanova, uz veliku pomoć porodica nastradalih, stručnjaka, umetnika i pre svih, građana Novog Sada, organizovala program koji je od strane stručne javnosti veoma pozitivno ocenjen i kojim smo zaslužili reči najiskrenije i najdublje zahvalnosti porodica onih čijih smo se stradanja podsećali prethodnih dana.
Tokom memorijalnog obeležavanja godišnjice Novosadske racije održano je pet autorskih edukativnih radionica, dva predavanja, koncert ozbiljne muzike. Emitovana su tri kratkometražna i pet dugometražnih filmova u okviru ciklusa koje je organizovala filmska redakcija Kulturnog centra pod nazivom „Da se ne ponovi“.
Tokom trajanja programa Ledena tišina govori, organizovane su postavke u svim izložbenim prostorima Kulturnog centra Novog Sada. Na Tribini mladih bila je postavljena izložba slika umetnika Nikole Mihajlovića, koji je ubijen tokom Novosadske racije. Eksponate su ustupili potomci umetnika. Na taj način, afirmisali smo ideju da žrtve zločina žive kroz uspomene, reči i sećanja njihovih najbližih, ali i kroz njihova dela. U Likovnom salonu bila je postavljena izložba fotografija Ileane Čure, svedoka i heroine Novosadske racije, čija je porodica ubijena tokom tragičnih dešavanja te 1942. godine. U Malom likovnom salonu bila je postavljena izložba Pravednici među narodima, uz stručno vođenje, koja je bila posvećena Novosađanima koji su spasavali sugrađane – Jevreje i svojim plemenitim podvizima zaslužili titulu Pravednika među narodima. Na dan održavanje centralnog obeležavanja godišnjice racije, 23. januara, na Trgu slobode, postavili smo umetničku instalaciju „Reka uspomena“, sa ispisanim imenima žrtava na belom kamenu, koje se, po jevrejskoj tradiciji ostavlja u znak poštovanja prema preminulima, jer cveće vene, za razliku od kamena koji je večan.
Ovom prilikom, želeli bismo da se, ispred Kulturnog centra, najiskrenije zahvalimo svima koji su doprineli održavanju programa Ledena tišina govori, a naročito: gospođama Ileani Čuri i Lei LJubibratić, svedocima racije, gospođama Mirjani Akrap i Juditi Simić, potomcima Marije Tomić, Pravednice iz Novog Sada i Rodoljubu, Gavrilu i Milanu Malenčiću, potomcima slikara Nikole Mihajlovića. Posebnu zahvalnost dugujemo profesorki Gordani Todorić i istoričaru Stefanu Radojkoviću, koji su pružili nemerljiv doprinos prilikom izrade programskog koncepta i realizacije programa kao autori radionica, odnosno, predavanja.
Izuzetno značajan segment ovog programa memorijalnog obeležavanja bila je publika. Posebno smo radosni što su se, u velikom broju, odazvali oni kojima je ovaj program i bio prevashodno namenjen, srednjoškolci i studenti. Naša je procena da je prostorije Kulturnog centra, tokom trajanja manifestacije Ledena tišina govori, posetilo blizu 1000 posetilaca, a najmanje još toliko je prisustvalo umetničkoj instalaciji „Reka uspomena“. Na taj način su Novosađani još jednom pokazali iskazali trajnu posvećenost da bol zbog tragedije koja nam se svima dogodila pretoče u trajno pamćenje. Kulturni centar želi da iskaže posebnu zahvalnost našim sugrađanima što zajednički negujemo sećanje na žrtve Novosadske racije.
Ovo saopštenje završićemo rečima dr Ileane Čure, koja se obratila učesnicima radionice, o njenom životu i tragedijama koje su je zadesile tog 23. januara 1942. godine:
Pozitivne misli u situacijama kada je u svetu zlo prisutno mnogo znače u životu pojedinca. Ovo su dani koji nas vraćaju u prošlost, ali ona je utkana u našu sadašnjost. Trudimo se da oprostimo, ali ne i da zaboravimo. Zbog toga bi svaki čovek trebalo da radi na sebi i da u svojoj svesti razvije pristup životu koji je ispunjen dobrotom i da nju prenese na širu društvenu zajednicu.
Ostavi komentar