Svečana akademija povodom obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata „Spomen Principu“, održana je u Velikoj sali Kulturnog centra Novog Sada. Kompozicijama Svetislava Božića, Akademiju je otvorio hor KUD-a „Lola“, pa je već na samom početku atmosfera bila na zavidnom nivou.
Sa životom Gavrila Principa posetioce su upoznali glumci Nebojša Kundačina, Biljana Đurović i Nebojša Dugalić, zajedno sa istaknutim pesnicima Matijom Bećkovićem, Rajkom Petrovim Nogom, Milanom Nenadićem, Đorđom Sladojem i Draganom Hamovićem. Oni su, čitajući isečke iz novina, ali i pesme koje su posvećene Principu, opisali život ovog člana tajne ogranizacije „Mlada Bosna“.
Smenjivanjem hora, eminentnih pesnika i glumaca, uz klavirsku pratnju Milivoja Veljića, na sceni se pojavio i tenor LJubomir Popović, koji je izveo kompoziciju Miloša Raičkovića „Pesma Gavrila Principa“, koja se izvodila i u Londonu. Bez obzira na veliku vrućinu, publika je oduševljeno pratila nesvakidašnji program, nagrađivajući umetnike gromoglasnim aplauzima.
Istaknuti pesnik, Matija Bećković, koji je mnogo pesama posvetio Principu, kaže da on predstavlja simbol borbe za slobodu, ali i heroja čije je ime odredilo sopstvenu sudbinu. Činjenica je, kaže Bećković, da srpski narod neće biti jedini koji će slaviti Principovo ime.
„Mi nismo poslednji koji će to slaviti. Mi ćemo se samo upisati u knjigu večnosti, opisivajući kako smo to slavili. Nakon 100. godina od Prvog svetskog rata, ponašamo se kao da smo taj rat izgubili, a ne dobili. Kao da smo posle tih godina prešli na poraženu stranu, međutim, činjenice se ne mogu gravidirati, niti porazi mogu postati pobede.“ –rekao je Bećković, dodavši da je Princip pucajući u jednog čoveka proglašen za teroristu i ubicu, za razliku od onih koji su ubili milione
Dana kad je Princip izvršio atentat na Franca Ferdinanda, atentator Muhamed Mehmedbašić, koji je trebalo da ubije vojvodu, stajao je ispred Austro-ugarske banke i nije pucao kada je vozilo naišlo, jer je ispred njega bio policajac. Drugi atentator, Nedeljko Čabrinović, bacio je bombu na nadvojvodino vozilo, ali ona je pogodila drugi automobil. Čabrinovića su potom uhapsili, misleći da je atentat okončan, pa je tako u povratku, nadvojvodina kolona prošla pored mesta gde je stajao Gavrilo Princip, koji je odmah izvukao pištolj i ispalio nekoliko hitaca, usmrtivši Ferdinanda i nadvojvotkinju.
Ovaj heroj, svojim postupkom poslao je upečatljivu poruku, koja ga je ovekovečila kao borca za slobodu, rekao je Bećković i dodao da je Princip svoj postupak objasnio čuvenom rečenicom „Ko hoće da ‘mre nek živi, ko hoće da živi nek ‘mre“.
„Gavrlio Princip se tako zvao i pre nego što je pucao, a ne bismo mu lepše ime dali nakanadno. NJegovo ime odredilo je njegovu sudbinu i obrazložilo njegov čin. On je bio najgori kad su trenirali gađanje, a Ferdinand nije trebalo uopšte da prođe pored mesta gde je Princip. Austrijska vlada, koja je bila upozoravana da se atentat može desiti, ipak je poslala Ferdinanda u Sarajevo, i to na Vidovdan. Čovek ne može da ne pomisli da oni nisu imali ništa protiv, da završi tako. Poruku koju je poslao Princip jeste da jedan narod ne može da trpi poniženje i da živi u ropstvu.“ – zaključio je Bećković
Gavrilo Princip, rođen je 1894. godine, bio je sin poštara i jedno od devetoro dece u porodici. Patio je od tuberkuloze, pohađao trgovačku školu, a potom gimnaziju. Bio je član ilegalne revulucionarne organizacije „Mlada Bosna“, koja je imala za cilj okončavanje austro-ugarske vlasti nad Bosnom i Hercegovinom. Prema memoarima, Princip je sa još desetak pripadnika „Mlade Bosne“ bio u Centru za obuku, dva kilometra iznad Vranja, u kojem je ovladao da rukuje oružjem. Pripreme za atentat bile su strogo konspirativne.
Ostavi komentar