Класић, Станковић, Јањић, Диздаревић и Шарић на Конференцији у КЦНС-у

query_builder

Друга по реду Конференција о регионалној стабилности одржаће се 8. јуна у Новом Саду, на Трибини Младих Културног центра Новог Сада. Учешће на овој конференцији потврдили су еминентни интелектуалци из Србије и региона, познати хрватски историчар Хрвоје Класић, професор БУ др Дејан Вук Станковић, директор Форума за етничке односе др Душан Јањић, босанскохерцеговачки дипломата Златко Диздаревић и католички теолог и историчар Горан Шарић из Ријеке. Основна идеја водиља и порука Конференције о регионалној стабилности је добросуседство, мир и сарадња на постјугословенским просторима. Прошлогодишња Конференција о регионалној стабилности имала је изванредан одјек у јавности, и то не само  у Србији, а рад конференције отворио је градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.

 

 

Дејан Вук Станковић рођен је у Београду 1973. године. Дипломирао, магистрирао и докторирао је на Одсеку за филозофију на Филозофском факултету у Београду. Током своје академске каријере био је сарадник Института за филозофију и друштвену теорију у Београду. Стручно се усавршавао на Институту за демократију и разноликост (Њујорк) који је организовао Школу за нова друштвена истраживања и на Јагелонском универзитету у Кракову (Пољска). Његова специјализација обухватала је курсeве из области политичких наука и политичке теорије. У Београду је похађао програме Алтернативне академске образовне школе и Београдске отворене школе. Од 2003. године запослен је на Учитељском факултету Универзитета у Београду, где предаје филозофију, етику и филозофију образовања. Сарадник је на пројекту Историја српске филозофије Института за филозофију Филозофског факултета у Београду. Аутор је три књиге из области етике, правне и политичке филозофије, као и бројних текстова у домаћим и иностраним часописима. Стални је коментатор политичких догађања у Србији, региону и шире. Сарађује са многим домаћим и иностраним медијским кућама, агенцијама за истраживање тржишта и јавног мњења, као и невладиним организацијама.

Душан Светолик Јањић је научни саветник Центра за социолошка истраживања при Институту друштвених наука у Београду. Рођен је 28. марта 1950. године, у Врању. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду (1973), магистрирао (1997) и докторирао (1987) на истом факултету, на тему Теоријско одређење појма нације. Специјализовао се за социологију и истраживања теорије национализма, етничких односа и заштите мањина. Учесник је око две стотине међународних научних конференција.

Аутор је преко сто објављених публикација, међу којима су и следеће: Отворено питање нације, Београд, 1980; Речник националисте, Београд, 1986; Речник националисте, друго допуњено и измењено издање, 1988; Одређење нације (анализа конститутивних елемената дефиниција нације и покушај синтетичког одређења нације), докторска теза, Београд, 1987; Држава и нација, Загреб, 1988; Нација шта је то?, Београд, 1993; Report Оn the Јuridical, Sociological and Political Aspects of the Nationality Politics and Minority Protection in the Federal Republic of Yugoslavia, Тренто, 1993; Босна и Херцеговина између рата и мира, Институт друштвених наука и Форум за етничке односе, Београд, 1972 (енглеско и шпанско издање у: Ex Yugoslavia; From War to Peace, Валенсија, 1993); Сукоб или дијалог. Српскоалбански односи и интеграција Балкана (на српском, албанском и енглеском), Суботица–Приштина, 1994; Србија између прошлости и будућности (на српском и енглеском), Београд, 1995. и 1997; Ethnic Conflicts and Minorities in a Multiethnic Society, Норћепинг, 2002; Kosovo Between Conflict and Dialogue. Ethnic Conflict and the Crisis of Identity: The Case of Serb Albanian Relations, Форум за етничке односе, Београд, 2003; Записи из Србије, Београд, 2006; Огледи о Косову, Београд, 2007; Идеологија, политика и насиље, Београд, 2009.

Члан је бројних струковних удружења, међу којима су: Савез социолога Србије, Удружење за политичке науке Србије, International Association for Minorities and Regional Study, International Society for the Study of European Ideas (ISSEI), International Network Europe and The Balkans (Болоња, Италија), Nordic International Studies Association (NISA), International Association for Conflict Management (IACM), Ethnic Studies Network (ESN). Оснивач је и координатор Форума за етничке односе, оснивач и први генерални секретар Европског покрета у Србији, члан Council for Ethnic Accord Project on Ethnic Relations (Принстон, САД), Helsinki Citizens Assembly, оснивач и председник Клуба 21, члан СК Србије (1968–1988), оснивач и потпредседник Социјалдемократије (1997–1999), оснивач и координатор Нове социјалдемократије Србије односно Активне Србије (од 2009. године до данас). Уредник бројних стручних часописа и издања.

Горан Шарић – теолог и историчар. Завршио је основне и мастер студије на Католичком богословном факултету у Загребу, Филозофско-теолошки смер. Аутор је бројних чланака у разним публикацијама. Био је сарадник у писању и рецензент неколико књига. Дуги низ година бави се мултидисциплинарним проучавањем историје Балкана.

Хрвоје Класић рођен је 6. 12. 1972, у Сиску, где завршава основну и средњу школу. Године 1997. дипломирао је на Одсеку за историју Филозофског факултета у Загребу. На истом факултету одбранио је магистарски рад под насловом Друштвено-политичке промене у Сиску 19701972. и дисертацију под насловом 1968. у Југославији; Друштвено-политичке промене у Југославији у контексту светских збивања. Од 1995. године запослен је као професор историје у гимназији у Сиску, а од 2003. на Филозофском факултету, на Одсеку за историју. Предаје предмете везане за светску историју 20. века. Учесник је бројних конференција и симпозијума, у Хрватској и свету. Хрвоје Класић добитник је Годишње награде Друштва свеучилишних наставника и других знанственика у Загребу за 2006. годину. Исте године добио је и Годишњу награду Града Сиска за књигу Хрватско прољеће у Сиску. Коаутор је документарне серије Хрватско прољеће, настале у продукцији Хрватске радио-телевизије. Године 2012. у Загребу му је објављена књига Југославија и свет 1968. Добитник је Награде „Светозар Прибичевић“ за унапређење хрватско-српских односа 2017. године.

Златко Диздаревић, новинар, писац и дипломата. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Сарајеву. Похађао је новинарске школе у Паризу и Лилу. У сарајевском дневнику Ослобођење радио је као новинар, коментатор, уредник и стални дугогодишњи дописник са Блиског истока (Каиро, Бејрут, Јерусалим, Дамаск, итд.). Био је главни уредник босанско-херцеговачког недељника Свијет и Недјеља.  Сарађивао је са многим светским листовима, међу којима је значајно да се помену: Time, Le Monde, La Repubblica, Diario, итд. У Хрватској је писао за Нови лист, Глобус, Слободну Далмацију, Данас и друге, а у Словенији за Дело и Вечер. Предавач на факултетима у Босни и Херцеговини, те новинарским школама у Хрватској, БиХ, Албанији и Колумбији. Био је амбасадор Босне и Херцеговине у Хрватској, Јордану, Сирији, Ираку и Либану. Био је „Ambassador at large“ у Министарству спољних послова Босне и Херцеговине. Аутор је десет књига објављених у двадесет и два издања у Европи, Сједињеним Америчким Државама и Латинској Америци. Члан је Интернационалног П.Е.Н. центра Босне и Херцеговине. Живи и ради у Сарајеву.

Професионалне награде и признања: Reporters sans frontieresFondation de France, за одбрану достојанства јавне речи (Париз, 1993); The Bruno Kreisky Prize, Награда за људска права (Беч, 1994); Paolo Borssalino, Награда за новинарску храброст (Рим, 1995); Premio Capri, Награда за књигу Ратни дневник (Капри, 1996); Награда за животно дело Удружења новинара Босне и Херцеговине (Сарајево, 2018); Doctor of International Relations, honoris causa, Geneva School of Diplomacy & International Relations (Женева, 2018).

Др Дуња Демировић, научни сарадник на Географском институту „Јован Цвијић“ (Српска академија наука и уметности) у Београду. Докторирала је 2016. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду и стекла звање: доктор геонаука (туризам). Била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, „Фонда за младе таленте“ Министарства омладине и спорта, Општине Бачка Паланка и добила награду Природно-математичког факултета и Универзитета у Новом Саду за постигнут успех током студирања. Стручно се усавршавала на Институту за географију и просторни менаџмент Јагелонског универзитета у Кракову (Пољска) и на Департману за друштвену географију и регионални развој Универзитета „Чарлс“ у Прагу (Чешка). Добитник је стипендије Савета фондације за стипендирање Републике Аустрије, захваљујући којој је била на усавршавању на Институту за развој предела, рекреацију и планирање конзервације Универзитета природних наука у Бечу. Учествовала је у реализацији четири покрајинска и једног републичког пројекта. Аутор и коаутор више од 60 научних радова објављених у домаћим и иностраним научним часописима и зборницима научних скупова. Учествовала је на више научних и привредних скупова у земљи и иностранству, као предавач и као учесник. Члан је кабинета директора Културног центра Новог Сада, у својству хонорарног сарадника.

 

 

 

 

26Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language