ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА ТРИБИНЕ МЛАДИХ

query_builder

 

  Изложба и концерт у част великог јубилеја

 

  Изложбом графичких радова „Црно на бело у боји“ дизајнера Бранислава Радошевића у Ликовном салону и концертом Бориса Ковача и „Новог ритуалног квартета“ у Великој сали Културног центра Новог Сада, обележен је велики јубилеј- 60 година од оснивања Трибине младих.

  У пуном Ликовном салону, дизајнер али и дугогодишњи ликовни уредник Трибине младих, посетиоцима је приуштио прави мали времеплов графичких радова. Посетиоци су имали прилику да виде око стотину графичких радова који су представљали изложбе и друга културна дешавања из периода од 1974. до 1986. године, а које је организовао тадашњи Културни центар младих „Соња Маринковић“, Културни центар омладине и студената и Културни центар Новог Сада. Поводом јубилеја Радошевић је на отварању изложбе рекао да су ови радови сада чврсти докази да су у новосадским галеријама трага оставили најбољи српски, али и уметници из региона.

– Када су ови радови рађени, тада су били плакати, сада они представљају доказе. Они представљају и доказују да је наш град град културе. – рекао је Радошевић, додавши да су тадашњи уметници Нови Сад сматрали престоницом културе. Ова изложба која је приређена у част Трибине младих на чијим темељима је изникао Културни центар Новог Сада за Радошевића представља посебан догађај.

  Након изложбе и коктела који је приређен, посетиоци су се упутили ка Великој сали која је била исувише мала да прими толики број поштоваоца опуса музичког уметника Бориса Ковача. Његов бенд „Нови ритуални квартет“ у саставу пијанисткиње Слободанке Стевић, контрабасисте Синише Мазалице, бубњара Лава Ковача заједно са саксофонистом Борисом Ковачом, одушевили су Новосађане и приредили им несвакидашњи осећај, преневши им невероватан звук и мелодију. Посетиоци су имали прилику да у више од два сата слушају веома квалитетан програм, а бенд је извео и композиције старе и 15 година. Најупечатљивије дело било је оно које је Ковач компоновао за време бомбардовања.

– Последњих година много сам више наклоњен природи, него култури, можда то иде са годинама. Циклус „Књига среће“ настао је за време бомбардовања, тај период био је једно велико искушење, али оно што је тада било лепо јесте пролеће. Тако сам по једну нумеру писао сваки дан, јер свака ноћ је могла бити последња. Ових композиција сетио сам се скоро и оне нису нешто најбоље што сам написао, али свакако представљају нешто најлепше. Закључио сам да се човек брани лепотом. –рекао је Ковач и уједно извођење дела овог циклуса посветио Мирославу Мандићу који је своју бескомпромисну визију платио затвором и то делајући управо из Трибине младих.

  Публика која је тражила место више за овај концерт, награђивала је Ковача и његов бенд громогласним аплаузом након сваке изведене композиције, осетивши енергију али и велику љубав према мелодији. Задовољство се видело и након концерта, када су се Новосађани са осмехом и задовољством упутили у хладне улице Новог Сада, прославивши 60. рођендан Трибине младих.

  Културни центар Новог Сада баштини традицију неколико институција које су у Новом Саду деловале у претходних пет деценија. Пре шездесет година, у четвртак, 21. октобра 1954. године одржан је први програм Омладинске катедре при Народном универзитету. Било је то “Вече младе војвођанске поезије” и у програму су учествовали: Мирослав Антић, Флорика Штефан, Михал Бабинка, Бранислав Купусинац, Петар Поповић и Миодраг Тодоровић. Уводно предавање “Поезија и политика” је одржао Лазар Чурчић. Програм је водио Милета Павлов, уредник Катедре. Програм је одржан у Омладинском дому, у улици Јована Суботића бр. 3 (садашње Новосадско позориште). Прво уредништво је радило у саставу: Илија Врсајков, Бошко Петровић, Дејан Познановић, Јован Солдатовић, Лазар Чурчић, Петар Поповић и Милета Павлов, уредник. Трибина је ускоро, незванично, добила назив Трибина младих, што је и званично постала 1. септембра 1956. године. Нема ниједног значајног имена из света уметности са простора тадашње Југославије који није учествовао у програмима Трибине младих већ у првих неколико година њеног рада (Оскар Давичо, Васко Попа, Душан Матић, Бошко Петровић, Станислав Винавер, Милан Коњовић, Мирослав Чангаловић, Јован Христић, Бранко Миљковић, Милорад Мацура, Живојин Ћулум, Борислав Михајловић-Михиз, Петар Џаџић, Радомир Константиновић, Ото Бихаљи Мерин, Катарина Амброзић, Бора Ћосић, Бора Радовић, Љуба Тадић, Љубица Раваси, Марио Маскарели, Зоран Мишић, Александар Тишма… да набројимо само неке). Од 1. јануара 1978. године ова институција постаје Културни центар младих “Соња Маринковић” (настала интеграцијом Трибине младих и Културног центра омладине “Соња Маринковић”), а касније, 1984. године, оснива се Културни центар Новог Сада такође интеграцијом КЦМ “Соња Маринковић” и дела (ликовног) Радничког универзитета “Радивој Ћирпанов”, а издвојен је АКУД “Соња Маринковић” у засебну целину. Од тада, значи већ 20 година, ова институција чији је оснивач Скупштина града, делује под овим именом. Набрајање имена оних који су радили и раде у овим институцијама одузело би превише простора.

  Прикупљена је грађа за објављивање монографије о програмима ових институција и она већ сада (без илустрација, фотографија, докумената) заузима простор од преко 700 куцаних страница. Културни центар ће на достојан начин обележити ову значајну годишњицу из културне историје Новог Сада.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=1AJlNX-I76A[/youtube]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=P0PZTU-909s[/youtube]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=lixJ6-H0X8c[/youtube]

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language