Izložba fotografija: Žan Kristof Beše „Marsej, rodni grad”

28/01/2014

Kulturni  centar Novog Sada u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji predstavlja izložbu fotografija

Žan Kristof Beše „Marsej, rodni grad” (Jean-Christophe Béchet “Marseille, ville natale”)

koju će u sredu 29. januara 2014. godine u 19 sati otvoriti:

– direktor KCNS dr Andrej Fajgelj

– Filip le Moan, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji

– Darko Polić, član Organizacionog tima za Evropsku prestonicu kulture


Žan Kristof Beše je rođen 1964. godine u Marseju,  a od 1990. godine živi i radi u Parizu. Studirao je ekonomiju u Eks an Provansi od 1982. do 1985. godine, pa potom fotografiju u Arlu od 1985. do 1988. godine. Fotografisao je Japan, SAD, putovao po celoj Evropi. Upustio se u duga pešačenja i planinarenja po Italiji, Nepalu, Indoneziji, Latinskoj Americi, Zapadnoj Africi. No, svaki put se vraćao u Marsej, da vidi svoju porodicu, ali i, kako sam kaže, „da vidi njegovu svetlost, da oseti more i vetar“.

Svoj prvi foto-aparat kupio je 1980. godine u prodavnici „Fnak” (Fnac) u Marseju, a odmah zatim nabavio je prvu, crno-belu laboratoriju. Od tada je neprekidno fotografisao Marsej, što za njega nikada nije bio «projekat» ili još manje «serija» već uvek samo jedna uobičajena i normalna radnja. Odbijajući da se opredeli između crno-bele i fotografije u koloru, između klasične i digitalne tehnike, između 24×36 i srednjeg formata, Žan Kristof Beše uvek je u potrazi za posebnim „umetničkim oruđem“ koje odgovara njegovim pojedinačnim radovima.

Sledbenik američke, francuske i japanske „ulične fotografije“, Žan Kristof Beše smatra da nikada ne treba napustiti područje realnosti i „subjektivnog dokumenta”, fotografisanja uživo. Čovekovo mesto u savremenom okruženju, kako urbanom, tako i prirodnom, u centru je njegovog interesovanja. Iz Marseja crpi temelje svog rada: grad, pejzaž, stenu.

„Živeo sam u Marseju do svoje 21. godine. Od 1985. živim van njega, ali ostao sam Marseljac. Svaki put kad se vratim u svoj rodni grad, idem istim putem, magnetski privučen obalom mora. Koračam od Žolijete do Prada, od Crvenog vrha do Kalelonga. I fotografišem. U sred sam ničega, a ujedno sam još uvek u osmom arondismanu grada koji se prostire izvan granica racionalnog, jer Marsej, a svaki njegov građanin to zna, nije običan grad. Sačinjen od mnogo različitih celina, Marsej nam izmiče na svakom koraku, jer ovde  zvuci, akcenti, reči, buka, sunce i vetar čine jedinstvo. Nemoguć izazov za jednog fotografa. Marsej je grad koji se voli i mrzi u isto vreme. Lep zbog raznolikih kultura, fudbala, mora, planina i svetlosti, nezgodan zbog nasilja i mistrala, a ružan zbog siromaštva i zaostalosti za drugim francuskim oblastima.

„Da, Marsej je prvenstvno za mene grad mog detinjstva, mojih uspomena, mojih prvih fotografija i prvih ljubavi. Da, Marsej je i senzualan i rezervisan, i topao i hladan, i razmetljiv  i skriven, i uznemirujući i dobronameran, i vulgaran i razdragan.“

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja