ИЗЛОЖБА ДУШАНА ТОДОРОВИЋА: ИН_БОКС: ФЕСТУМСКИ СКОК

query_builder

Од античког периода до дигиталне цивилизације

 

Изложба радова Душана Тодоровића „ИН_БОКС: Фестумски скок“, отворена је синоћ у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада, и трајаће до 11. новембра. Како је истакао аутор ,пројекти антиномијских инсталација настали су сакупљањем визуелних информација, обавештења, упозорења и пиктограма, као и свеукупних делова система савремених комуникација.
Према његовим речима модификована фигура скакача у воду са фреске из Феста симболизује ослобођење духа и тела и антипод наше све веће зависности од екрана и електронике. Овај симболички скок кроз време минојског скакача можда нам пружа одговор на питање чувене Шекспирове фразе „бити или не бити?“ која у данашње време може да се формулише у БИТИ ИЛИ КЛИКНУТИ! УМЕТИ ИЛИ ИМАТИ! Али у овом пројекту нага фигура скакача која пролази кроз електронске пределе екрана постаје симбол човекове тежње за слободом духа и тела у складу са природом око нас.
– Пре пет година у Историјском музеју у Берлину пронашао сам једну фотографију под називом „Васер спрингер“, која је настала 360. године пре наше ере. То је, заправо, фреска скакача из Фесте, античког града на Криту, која је ме веома заинтересовала. У наредних пет година доста сам проучавао минојску цивилизацију, која је по ондашњим успесима била попут Њујорка нашег времена. У фресци ме је посебно заокупио тај грациозни скок олимпијца који је слободно уживао у мору, и он ме је инспирисао да размишљам о слободи и лепоти античког периода у коме је све било представљано у сасвим другом облику, кроз природни однос са материјалима, у равнотежи са светом, а не кроз хладне медије као што је то случај данас – рекао је аутор на отварању изложбе.
Тодоровић је додао да је кроз креативан процес, настала игра, између њега и „Скакача“, и витруалног предела у који је он ускочио. Он сада ускаче у таблет и почиње своје путовање. Све је говорило у прилог да слободни скакач који може да уђе у машину долази као симбол слободе, као вирус који улази у рачунар. Када је, како је рекао, исекао његов лик остала је празнина која означава дух, невидљиви и непојмљиви у нама, пун честица и енергије које комуиницирају. Када је размишљао о свему многе ствари су се откривале, и тако је настала његова игра у којој је и за и против свега. Потреба за савременим средствима комуникације је данас врло нужна, нагласио је аутор, али можда и не мора да буде јер злоупотреба свега доводи до сасвим друге крајности у којој ратују два света.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=ZQ0CVUy4DO0[/youtube]

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language