Историчар Граовац изазвао пажњу Новосађана трибином о Кнезу Михаилу

query_builder

Трибина „Кнез Михаило Обреновић – трагични заточеник српске државотворне мисли“ одржана је у уторак 21. новембра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада.

Аутор и предавач био је мср Срђан Граовац, историчар.Михаило Обреновић (1823 – 1868) био је кнез Србије од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868. године. Његова прва владавина се завршила збацивањем с власти 1842. године, а друга атентатом у којем је усмрћен.Био је други син кнеза Милоша и Љубице Обреновић. Мајка га је као и осталу децу школовала,свесна времена у којем живи. Стечено знање није било систематично, али је било довољан основ да га, доцније, на својим путовањима надогради и постане изразито образован међу српским владарима. – Од мајке је наследио основне карактеристике своје личности: скромност, озбиљност, стрпљивост и постојаност. Био је дубоко везан за мајку коју је сахранио у манастиру Крушедол 1843. године, за време свог првог изгнанства са власти. Умрла му је на рукама, уз завештање да часно служи свом народу. Тада је имао 20 година – објаснио је Граовац.По очевој абдикацији, пошао је са њим у изгнанство у Беч где је имао прилику да се сретне са Вуком Караџићем и Бранком Радичевићем. Са оцем се сложио у једном: борба за повратак на власт Обреновића. Убрзо, по смрти свог старијег брата Милана, ступио је на престо Србије када је имао свега 17 година. Био је малолетан, па је неко време уместо њега владало намесништво које су чинили Јеврем Обреновић, Тома Вучић Перишић и Аврам Петронијевић. Збачен је у буни коју је водио Тома Вучић Перишић. После збацивања, путовао је Европом и оженио се грофицом Јулијом Хуњади.- Његова прва владавина (1839-1942) одисала је несигурношћу, али тада је био сувише млад. Испољио је неке хумане особине, али није довољно стасао да се бори са политичким противницима – рекао је аутор трибине.Пошто је на Светоандрејској скупштини збачен кнез Александар Карађорђевић, Михаило се вратио у Србију. По очевој смрти 1860. Године, по други пут је постао кнез Србије. Овога пута је имао више искуства у дипломатији и управљању државом. Кнез Михаило је први имао идеју за стварање Балканског савеза, али због неповерења према Црној Гори и Бугарској, до тог савеза није још дошло.За време своје друге владавине (1860-1868), кнез Михаило постигао је значајне политичке успехе и надградио културолошки живот Србије. Сам је дошао до закључка да је Србији потребна чврста владарска рука.Слично оцу, владао је аутократски, мада су постојале званичне институције које су само наизглед ублажавале владавину појединца. Његовим дипломатским деловањем у српске руке предати су кључеви Београда. Србија је ослобођена, а Турци исељени.Док је кнез Михаило Обреновић заводио апсолутизам у земљи, против њега је склопљена завера: у недељу, 29. маја 1868. године, у поподневним часовима, кнез Михаило је кренуо кочијама до Кошутњака. Са њим је ишао његов ађутант Светозар Гарашанин, син Илије Гарашанина, а у кочијама су до кнеза седеле Томанија Обреновић, његова стрина, Анка Константиновић, његова сестра од стрица и Катарина, Анкина ћерка којом је кнез желео да се ожени.- У парку на Кошутњаку појавили су се Павле и Коста Радовановић у свечаним црним оделима, цилиндрима на главама и упереним пиштољима у правцу кнежеве кочије. Први је пред кочију излетео Коста. Њега је кнез препознао због спора о његовом брату Љубомиру.

Последње речи кнеза које је Коста препричао на суђењу су биле: „Дакле, истина је.“ Кнез их је говорио на француском језику јер су даме до њега знале француски – казао је Граовац.Кнез Михаило није имао законитих потомака. На престолу га је наследио Милан Обреновић, унук Милошевог брата Јеврема. Пошто је Милан имао само 14 година, именовано је намесништво у саставу: Миливоје Петровић Блазнавац, Јован Ристић и Јован Гавриловић. Кнез Михаило је имао ванбрачног сина Велимира Теодоровића (1848—1898) који није имао право наслеђа престола.- Данас се за кнеза Михаила везују бројне контроверзе. Сматра се да је био демократичан и либералан, што у то доба није било могуће, јер је чак 95 процената становништва било неписмено. У суштини је био конзервативац, владао је апсолутистички – закључио је Граовац.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language