Tribina „Iran, protesti i posledice” održana je u utorak 23. januara u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je istoričar Nemanja Starović.
Poslednjih dana decembra prošle godine, Islamsku Republiku Iran potresao je niz građanskih protesta, najmasovnijih još od neuspelog pokušaja tzv. Zelene revolucije iz 2009. godine koju su predvodili reformisti Mir-Hoseina Musavija. Mada spontani, nastali usled mera štednje koje sprovodi vlast u Teheranu i porasta cena osnovnih životnih namirnica, protesti su ubrzo dobili političku dimenziju i na ulicama su se čuli povici protiv čitavog sistema Islamske Republike.
Na početku tribine Starović je podsetio da se na čelu sistema u Iranu nalaze vrhovni vođa i verski religijski vrh (teolozi i islamski pravnici). Drugi važan temelj vlasti predstavlja vojska, odnosno iranska revolucionarna garda, dok treću „nogu” sistema čine reformisti (tehnokrati) koji uglavnom vode izvršnu vlast. Vojska s vremenom dobija sve veći uticaj, a unutar tog oružanog sistema elitne jedinice (tzv. revolucionarna garda) imaju centralno mesto.
Na poslednjim predsedničkim izborima u Iranu, maja prošle godine, pobedio je Hasan Rohani, predstavnik reformističke struje čija je ubedljiva pobeda (57 odsto) bila veliko iznenađenje. Rohani je ovako veliku podršku dobio zagovarajući politiku nuklearnog sporazuma sa Amerikom i Zapadom, politiku ekonomskih reformi, „dovlačenjem” stranih investicija i rušenjem zida sankcija koji je decenijama unatrag „davio” Iran.
Ta politika na jednom nivou jeste donela rezultate, ali ne i na socijalnom i na planu životnog standarda stanovništva. Protesti su počeli 28. decembra na istoku Irana. Može se reći da je reč o spontanim protestima podstaknutim socijalnim i ekonomskim razlozima. „Inicijalna kapisla” za narodno nezadovoljstvo bio je skok cene kokošijih jaja za 50 odsto.
Vlast prvih dana nije imala pravi odgovor, jer nije bilo jasno protiv koga su protesti upereni. Poslednjih dana protesti su promenili karakter i mnoge političke i društvene grupe pokušavale su da ih iskoriste za svoje ciljeve. Protesti su se brzo raširili u gotovo sve iranske provincije. Ispostavilo se da su upereni protiv vlasti, a jedna od najčešćih parola glasi „Reformisti, principisti ‒ protiv smo i jednih i drugih”.
– Posledice protesta, koji su trajali nepunih 10 dana, još uvek ne mogu da se sa sigurnošću sagledaju. Za sada je jedino sigurno da je pozicija predsednika Rohanija u velikoj meri oslabljena. On je pokušao da pomiri struje unutar vlasti, pa je na proteste odgovorio oštro i time protiv sebe okrenuo radikalno reformistički opredeljene glasače, koji su ga podržali na izborima prošle godine – zaključio je na kraju Starović.
Ostavi komentar