„Иран, протести и последице”

query_builder

Трибина „Иран, протести и последице” одржана је у уторак 23. јануара у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је историчар Немања Старовић.

Последњих дана децембра прошле године, Исламску Републику Иран  потресао је низ грађанских протеста, најмасовнијих још од неуспелог покушаја тзв. Зелене револуције из 2009. године коју су предводили реформисти Мир-Хосеина Мусавија. Мада спонтани, настали услед мера штедње које спроводи власт у Техерану и пораста цена основних животних намирница, протести су убрзо добили политичку димензију и на улицама су се чули повици против читавог система Исламске Републике.

На почетку трибине Старовић је подсетио да се на челу система у Ирану налазе врховни вођа и верски религијски врх (теолози и исламски правници). Други важан темељ власти представља војска, односно иранска револуционарна гарда, док трећу „ногу” система чине реформисти (технократи) који углавном воде извршну власт. Војска с временом добија све већи утицај, а унутар тог оружаног система елитне јединице (тзв. револуционарна гарда) имају централно место.

На последњим председничким изборима у Ирану, маја прошле године, победио је Хасан Рохани, представник реформистичке струје чија је убедљива победа (57 одсто) била велико изненађење. Рохани је овако велику подршку добио заговарајући политику нуклеарног споразума са Америком и Западом, политику економских реформи, „довлачeњем” страних инвестиција и рушењем зида санкција који је деценијама унатраг „давио” Иран.

Та политика на једном нивоу јесте донела резултате, али не и на социјалном и на плану животног стандарда становништва. Протести су почели 28. децембра на истоку Ирана. Може се рећи да је реч о спонтаним протестима подстакнутим социјалним и економским разлозима. „Иницијална каписла” за народно незадовољство био је скок цене кокошијих јаја за 50 одсто.

Власт првих дана није имала прави одговор, јер није било јасно против кога су протести уперени. Последњих дана протести су променили карактер и многе политичке и друштвене групе покушавале су да их искористе за своје циљеве. Протести су се брзо раширили у готово све иранске провинције. Испоставило се да су уперени против власти, а једна од најчешћих парола гласи „Реформисти, принциписти ‒ против смо и једних и других”.

– Последице протеста, који су трајали непуних 10 дана, још увек не могу да се са сигурношћу сагледају. За сада је једино сигурно да је позиција председника Роханија у великој мери ослабљена. Он је покушао да помири струје унутар власти, па је на протесте одговорио оштро и тиме против себе окренуо радикално реформистички опредељене гласаче, који су га подржали на изборима прошле године – закључио је на крају Старовић.

23Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language