Инжењери архитектуре и студенти о могућностима Новог Сада за титулу „зелене престонице“

query_builder

У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Зелена престоница Европе“,одржана je у уторак 24. октобра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и модератор био је Данило Копривица, а на трибини су, осим аутора, говорили: Иван Калц – дипломирани инжењер архитектуре и Николина Благојевић – студент четврте године архитектуре и демонстратор на Департману за архитектуру и урбанизам.

Седамнаеста по реду „Зелена дебата“ је увод у мини серијал који ће нас упознати са искуствима најзеленијих европских градова. На питања колико су ти градови испред нас у смислу зелених стандарда и да ли су њихови концепти примењиви и у нашим условима, одговараће архитекте и урбанисти, али и представници других компетентних струка. „Зелени водичи“ кроз европске престонице биће заинтересовани студенти Департмана за архитектуру и урбанизам са новосадског ФТН-а.

Копривица је, на почетку трибине, навео да је препорука Европске уније да градови треба да имају 20 до 25 процената зелене површине у односу на своју укупну површину.

– Ова препорука не значи и да је то достигнути стандард у самој ЕУ, јер постоје и тамо градови који су много богатији или сиромашнији зеленилом, често и скромнији од наших градова. Нови Сад је некада имао 40 одсто, данас у свом језгру располаже са пет процената, а у појединим деловима и са 15 одсто зелених површина, јер град је све већи, има све више становника и самим тим саобраћајна гужва је све већа – навео је Копривица.

Идеја о Зеленој престоници Европе зачета је 2006. године. Прву „зелену титулу“ понео је Стокхолм 2010., а последњи град с том титулом је Осло. Нови Сад би у перспективи могао да понесе „зелену титулу“ под условом да се неке навике промене.

Иван Калц, дипломирани инжењер архитектуре, који је специјализацију стекао управо у скандинавским земљама, навео је пример Дунавског парка у којем је забрањено седење на трави и то је кључна разлика односа према зеленилу код нас и у Европи.

– Одрживи град, а данас се тај појам претаче и у термин  „паметан град“, практично подразумева достојанство живота и здраву средину, чист ваздух и мање буке на улици. Да би се све то постигло, морају се променити неке навике које подразумевају, пре свега, транспорт, јер ова гужва у новосадском саобраћају не би била толика у једном Стокхолму или Копенхагену где су људи у великој мери прешли на вожњу бициклом, градским превозом или на пешачење – објаснио је Калц.

То се, ипак, није догодило само пуком  жељом  грађана, него увођењем стратегија које отежавају вожњу аутомобила градом и олакшавају све друге видове кретања као што је бицикл. Калц је навео пример Лондона који је применио стратегију отежавања кретања аутомобила градом: врло мали број паркинг места и  наплаћивање уласка у град аутомобилом.

Копривица је као револуционаран пример истакао Париз који се некада гушио у смогу, имао пар – непар дане за аутомобиле.  Потом су из града удаљили дизелаше, а недавно су донели одлуку о протеривању бензинаца и до 2025. године намеравају да потпуно укину саобраћај у граду и да уведу електроаутомобиле.

У наставку трибине, Николина Благојевић, студент четврте године архитектуре и демонстратор на Департману за архитектуру и урбанизам, објаснила је пример Љубљане која је проглашена зеленом европском престоницом и представља пандан Новом Саду по територији и броју становника. Љубљанчани су почели још 2004. године да спремају кандидатуру за ту титулу. У том периоду успели су да чак три четвртине града претворе у зелену површину и сада имају 75 процената зелених површина, што је троструко више од стандарда које захтева ЕУ.

На крају дебате, изведен је закључак да за достизање квалитета живота, какав подразумева „зелена престоница,“ није довољан само притисак, политичка одлука, комерцијални интерес и наша жеља да живимо лепше, него да имамо свест о томе и да се тако свакодневно опходимо. На крају трибине и публика је узела учешћа у разговору.

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language