Интригантна трибина у КЦНС-у, о војсци, мушкости, служењу војног рока…

query_builder

У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Мушке приче: Да ли униформа чини мушкарца?” одржана је у петак, 14. септембра, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Гости  трибине били су: Владимир Срдић – бивши официр Војске Југославије и инжењер телекомуникација, и Зоран Тодоровски – специјалиста медицинске психологије.

Аутор и модератор 26. по реду Зелене дебате Данило Копривица евоцирао је своја сећања на служење војног рока на Вису, за њега дубока и лепа, која данас радо препричава синовима и унуцима. Подсетио је да је обавеза служења војног рока нарочит значај имала током два светска рата, а да је данас све мањи број земаља у којима та обавеза постоји.

Владимир Срдић рекао је да је и у његово време било младих људи који су волели војску. На једно место у војној академији, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, конкурисало је и по 70 кандидата. Али било је и оних који су служење војног рока доживљавали као тешку обавезу.

– Моја, доста либерална, теза је да како одело не чини човека тако ни униформа не чини мушкарца или жену, и индивидуална је ствар како се ко сналази у овом систему. У војсци постоје јасна правила и човек може да се научи дисциплини, јер се тачно зна када се устаје, шта се ради и када се леже у кревет. То су модели и технике које су мени касније пуно помогле у раду са људима – рекао је Срдић.

Он је додао да војска у свакој држави у којој постоји настоји да на стратешком, тактичком и оперативном нивоу има што квалитетнији кадар.

     Зоран Тодоровски, стално запослен на Одсеку за психологију и неуропсихологију у оквиру Института за неурологију Клиничког центра у Новом Саду, како је сам рекао –  био је и остао добар војник.

– Војска, као и све на овом свету, има своје „за и против”. Она треба да научи људе да живе као колективна бића, да их научи реду и поретку и свему што заједницу чини уређеном. Зато је војска доста добро средство да се људи томе науче – казао је Тодоровски.

     Али у свему томе, додао је, постојао је одређени елемент принуде да се на неко време остави читав пређашњи начин живота и да се окрене нови круг у сасвим новом окружењу. За неке људе то је било превелик изазов који нису лако подносили.

     Учесници дебате на крају су се сагласили да не постоји искључив одговор на „за или против” поновног увођења обавезе служења војног рока, јер „тешко да ће неко ко одређеним вредностима није учен раније, ко није поштовао свог учитеља, у 18. години почети да слуша и поштује свог војног старешину”.

Стога је у овом новом времену, сматрају учесници дебате,  данашњим генерацијама потребно оставити могућност избора.

 

 

 

 

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language