Геополитика Балтика – Литванија данас

query_builder

Предавање „Геополитика Балтика – Литванија данас” одржано је у четвртак 22. фебруара у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Предраг Рајић, правник и политички аналитичар.

Литванци су балтички староседеоци. Њихов језик, уз летонски, последњи је живи језик из групе балтичких језика. Преци Литванаца, сматра већина историчара, на простору на којем је њихова данашња држава, живели су још од четвртог века пре нове ере.

Литванија (главни град је Вилњус), има више од 2,5 милиона становника, али и бројну дијаспору. Око 1,6 милиона припадника овог народа живи изван матичне државе, а највише их је у Америци (око 650.000).

Литванија је једина од три балтичке државе прихватила „закон нуле”. После стварања независне државе која је, потом, примљена у пуноправно чланство Уједињених нација, донела је закон по којем право на њено држављанство имају сви они грађани који су се у њој затекли у моменту проглашења независности.

За разлику од Литваније, Естонија и Летонија донеле су закон да њихови држављани могу бити само они грађани чији су преци то били пре него што је ове две републике анектирао СССР. У Летонији и Естонији Руси су чинили трећину становништва, док их је у Литванији тада било око 10%, а данас је тај број упола мањи.

По свом државном устројству, Литванија је република са редовним изборима и једнодомним парламентом који се зове Сеимас и има 141 место. Парламент се бира сваке четири године, а избор посланика обавља се по мешовитом, пропорционалном и већинском систему. На чело државе сваких пет година бира се председник.

Од 2004. године Литванија је чланица Европске уније и НАТО-а. Залагала се за увођење што оштријих санкција Русији у време украјинске кризе. Литванска председница Далија Грибаускајте, којој тече већ други мандат, а која је била руски па потом и амерички ђак, данас има врло оштре ставове према званичној Москви.

На крају трибине, Рајић је закључио да Литванија и Србија немају нарочито изграђене односе чак ни на нивоу амбасада. Може се очекивати да ће наше две државе успоставити тешњу сарадњу на путу Србије ка Европској унији.

 

0Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language