Геополитика Балтика – Летонија данас

26/01/2018

Предавање “Геополитика Балтика – Летонија данас” одржано je у петак, 26. јануара у Клубу “Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Предраг Рајић, правник.

На почетку трибине, Рајић је подсетио на податак да Летонија има копнене границе са две балтичке државе —Естонијом на северу и Литванијом на југу, као и са Русијом и Белорусијом на истоку. На западу дели поморску границу са Шведском. Главни град Летоније, Рига, највећи је град прибалтичких држава. Има развијену индустрију и око два милиона становника. Већину (59,4 одсто) чине Летонци, значајан број су Руси (27,6 одсто), а има и Белоруса, Украјинаца и Пољака.

Летонци су кроз историју били прилично изоловани у односу на суседе и генерално на Европу. Историјски извори говоре да су Летонци потомци аутохтоних балтичких народа. Летонски језик спада у групу балтичких језика или у широј категоризацији, може се подвести под балтичко-словенску групу језика.

Карлис Улманис је једна од најзначајнијих личности у историји Летоније. Године 1795. простором данашње Летоније завладала је руска империја и то је потрајало све до 1919. године, када је Летонија постала независна.

Под немачком окупацијом, Летонија је била у саставу Рајхскомесаријата Остланд. После пораза нациста, вратила се под совјетску администрацију као Летонска ССР. Када се Совјетски Савез распао, Летонија је искористила прилику да прогласи независност 21. августа 1991. године, а 2004. године, постала је чланица НАТО-а и Европске уније.

Избори за летонски парламент, Сaеима, одржавају се сваке четири године по пропорционалном систему. Ове године биће одржани редовни парламентарни избори.

Председник Летоније има мандат колико и парламент. Занимљиво је да летонски председник може да буде биран неограничен број пута, али не може да буде изабран два пута за редом.

Рајић је предавање закључио констатацијом да Србија и Летонија немају развијене међусобне односе, нити успостављене дипломатске односе на нивоу амбасада, али да нас сада све више зближава циљ Србије да се прикључи Европској унији.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања