Геополитичко питање Западног Балкана

query_builder
Трибина „Културолошка, социолошка и геополитичка стварност Србије и Европе у контексту мигрантске кризе“
Геополитичко питање Западног Балкана

  На Трибини младих Културног центра Новог Сада  одржана је друга трибина, чија је тема била „Културолошка, социолошка и геополитичка стварност Србије и Европе у контексту мигрантске кризе“. О овој теми говорили су новинар и аналитичар Душко Богдановић, историчар и политички аналитичар Милован Балабан, новинар и публициста Милорад Вукашиновић, и новинар и публициста и шеф одбора за безбедност Скупштине града Новог Сада Александар Ђурђев.

  Гости су, кроз веома занимљива излагања и дијалог, покушали да одговоре на два питања у вези са поменутом темом: Који су кључни узроци мигрантске кризе, и како сагледати безбедносне, социјалне и геополитичке последице прилива миграната на Стари континент и Србију, као и како се тренутно сагледава понашање наше државе током мигранске кризе?

– Неће бити добро ако се велики број миграната концентрише на територији наше државе,  јер ако будемо принуђени да одступимо од формуле да смо транзитна земља, бићемо у незавидној ситуацији која може да изазове велике турбуленције. Ако се друштво поларизује због ове ситуације, онда оно није јединствено, није снажно да јединствено и хомогено натупи, па у том контексту прилив миграната може да има негативне последице по Србију и остале државе – додао је Балабан.

  Милорад Вукашиновић је рекао да је мигрантска криза сувише крупно и сложено геополитичко питање да би смо од земље као што је наша очекивали неке спектакуларне одговоре. Веома је важно, како је истакао, разумети и сложеност геополитичког тренутка у којем се Србија налази. Период од 2000. до 2012. године је један од најтежих момената у нашој историји, јер смо заузели један некритички геополитички курс са чијим се последицама данас суочавамо. Одговор Србије на мигрантску кризу морао се кретати у оквирима онога што је објективно могуће. Мигранска криза није никакав специјалан екцес у смислу геополитичког положаја Западног Балкана. Ова криза, по мом уверењу, само убрзава процесе који су се наслућивали деведестих година двадесетог века.

– Ако направимо паралелу између поплаве као елементарне непогоде и „поплаве“ миграната, видећемо да су се суседне земље спремније и ефективније носиле са тим. Српска администрација се у почетку мигрантске кризе веома добро носила са овим проблемом, толико добро да је Мађарска морала да подигне зид на граници на би ли спречила велику најезду људи. Важно је рећи да се кроз медије веома лукаво спинује информација да су то избеглице, унесрећени људи, и да им треба помоћи. То је велика лаж, јер можете видети да су то махом људи од 17 до 25 година и прилично је јасно да то нису изеглице већ способни млади људи, често добро обучени за ратна дејства, и немам сумњу да ће се Европа врло брзо уверити да су ти људи способни да направе велике проблеме. Србија мора, у смислу овог проблема, да делује на исти начин као и наши суседи – рекао је Ђурђев.

  Душко Богдановић је истакао да је мигрантска криза глобална појава, и да је она последица тридесетогодишње спољно политичке доктрине најјаче суперсиле на свету, по којој су сви амерички проблеми проблеми целог света, док се туђи проблеми Америку дотичу само онолико колико њих то занима. Нагласио је да смо ми, заправо, само коридор у смислу миграната, јер фактички те људе нисмо ни видели. Богдановић је нагласио да не зна ко у стратешком смислу у нашој земљи размишља о овом проблему и која су решења, с обзиром на то да смо ми сиромашна земља, али да примећује да ове проблеме имају и земље које су много богатије од нас и које су биле припремљене за „талас“  људи који долазе.

 

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language