Gavran Ananda u Kulturnom centru Novog Sada

11/08/2015

Izložba pod nazivom „Gavran Ananda u savremenom svetu“, umetnika Dragana Radenovića, svečano je otvorena na Tribini mladih Kulturnog centra Novog Sada i traje do 20. avgusta. O umetniku svetskog glasa i njegovim radovima – skulpturama, govorili su direktor Kulturnog centra Novog Sada Bojan Panaotović, član Gradskog veća zadužen za kulturu Vanja Vučenović, novinarka Marina Mirković, prijatelj autora i estetski hirurg dr Dimitrije Panfilov, a u ime centra „Hristrogram“ koji je jedan od organizatora postavke,  posetiocima se zahvalila Jelena Delibašić.

Dragan Radenović, Novosađanima je priredio pravi mali spektakl, otmeni preformans u kojem su se preplitale note kompozitora Hansa Zimera (Rain man) uz poučne reči vladike Nikolaja Velimirovića „Reči o Svečoveku: Ananda – vran gavran na kružnome putu“, pričajući priču kojom je umetnik želeo da dočara radove. Svečanom otvaranju pristustvovali su i muzičari iz Hjustona, harfiskinja Teresa Hani sa suprugom Lorencom Melom, flautistom.

Izložba „Gavran Ananda u savremenom svetu“ se na ozbiljan način razračunava sa mnoštvom paradoksa. Počev od toga da se kultura marginalizuje svojom dostupnošću, pa sve do povećanog broja medija koji svojim prisustvom ujedno i troše ekscentrični umetnički izraz. Radenović ne odstupa od starih simbola, koji su prkosno nicali iz hiljadugodišnjih religija, ratova i stradanja, napravivši vešt otklon od njihovog značenja. Direktor Kulturnog centra Bojan Panaotović zahvalio se umetniku što pruža priliku Novosađanima da pogledaju njegov nesvakidašnji rad, koji je priznat u svetu. – Malo je reći da sam počastvovan što se ovakav umetnik predstavlja kod nas u Kulturnom centru Novog Sada. Takođe mi je drago što je velika zainteresovanost medija i publike za ovu izložbu – rekao je Panaotović.

Radenović u svom radu koristi stare simbole i koristi simboliku Gavrana koji je od nordijske pa sve do moderne američke književnosti predstavljao ogledalo i most između sveta živih i mrtvih. Kao provereni euridita, Dragan Radenović se oslanja na akumulirana znanja i ostvarenu tradiciju. Podrška Gradskog veća za kulturu Grada Novog Sada nije izostala, te je član Gradskog veća zadužen za kulturu Vanja Vučenović istakao  da su retki momenti kada se sa dubokom pažnjom mogu posmatrati dela koja sa sobom nose ovako duboke simbole. – Gledajući ova dela, možemo da se zapitamo šta je suština života i sveta. Na svima nama je da dođemo do suštine koju je sam umetnik hteo da iskaže – rekao je Vučenović.  

Svoja nastojanja umetnik ugrađuje u već stvorene entitete, preoblikujući, razarajući, ali i rađajući nove konsekvence. Zato ova izložba ujedno predstavlja spoj više umetnosti, koje se nesmetano kreću ka svojoj tački spajanja. Vajar i profesor Dragan Radenović rođen je 1951. godine u Sarajevu. Detinjstvo koje provodi na ostrvu Braču i uopšte igrajući se po viševekovnim ulicama Šibenika, zauvek će ostati urezano kao podsetnik na elegantni spoj velikih kultura. Zahvaljujući tom zalogu eminenti umetnik će lako očuvati crte svoje originalnosti i nakon stečene doktorske disertacije u Moskvi, te uloge predavača na Kembridžu i Harvardu. Iza Dragana Radenovića su izložbe u najznačajnijim kulturnim metropolama, kao i skulptura najvećeg američkog filozofa Vilarda Van Ormana, glumice i kneginje Grejs Keli, revolucionarnog atletičara Džona Kelija… Za njegov rad veliko interesovanje iskazuju i neki od najmoćnijih i najuglednijih ličnosti na svetu, a dovoljno je samo spomenuti imena Vladimira Putina, Nikole Sarkozija, Jovana Pavla II…

Foto: Milica Stojanac

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja