Film Mladena Matičevića prikazan na “Danu domaćeg filma”

05/09/2014

U okviru projekta “Dan domaćeg filma” u Velikoj sali novosadskog Kulturnog centra sinoć je prikazan dokumentarni film “Run for life”, reditelja Mladena Matičevića, a nakon projekcije, gledaoci su imali priliku da porazgovaraju sa članovima autorske ekipe.

“Dan domaćeg filma” je projekat posvećen promociji domaćeg filmskog stvaralaštva projekcijama dokumentaraca čiji je nastanak pomogao Filmski centar Srbije.  Ova manifestacija održava se jednom mesečno u 11 gradova Srbije i tokom ove godine biće predstavljeno ukupno 14 filmskih ostvarenja domaćih autora. Filmovi koji će biti prikazani još uvek nisu imali širu bioskopsku distribuciju, a nakon svake projekcije, gledaoci imaju priliku da razgovaraju sa  članovima autorskih timova i tako iskažu svoje mišljenje.  “Dan domaćeg filma” pokrenuo je Filmski centar Srbije u saradnji sa “Filmkulturom”, novom ogranizacijom koja je posvećena edukaciji u oblasti audiovizuelne kulture i umetnosti, a ima za cilj  obrazovanje i stimulaciju kritičkog mišljenja. “Run for life” je priča o trojici sportista iz Etiopije, koji su u potrazi za boljim životom i sportskom karijerom došli u Srbiju u nadi da će dobiti politički azil. Film prikazuje i širok raspon problema, od globalnih do individualnih, među kojima je i pitanje identititeta.

KCNS:  Recite nam nešto više o ovom filmu?

MATIČEVIĆ:  Ovo je film koji je imao uspešan festivalski život i dobijao je nagrade na mnogim festivalima. Izuzetno mi  je drag, i ako je sama priča popriličo tužna.  Prvi put je prikazan pre četiri godine, i bez obzira na to, i dalje ga preporučujem na različitim manifestacijama

KCNS: Dokumentarni filmovi su veoma popularni kako u svetu, tako i kod nas. Zbog čega su interesantni publici i koja je njihova poruka?

MATIČEVIĆ:  Mislim da dokumentarni uzimaju primat nad igranim filmovima, jer u igranoj strukturi morate da ponovite radnju. Sižei igranih filmova su u većini slučajeva klišei koji na različite načine, žanrovski i u rediteljskom smislu variraju. Dokumentarni filmovi barataju istinom u stvarnom životu, a danas je život potpuno sumanut, jer ne spada u kategoriju logične dramaturgije. S druge strane, reditelji ih rade da sve više liče na igrane filmove u smislu strukture, režije i postupka. U takvoj kombinaciji dobijate film koji će sigurno, što već možemo da vidimo, dominirati u narednom periodu.

KCNS: Koliko ovakvi projekti pomažnu režiserima, filmu i  domaćoj filmskoj industriji?

MATIČEVIĆ: Snažno podržavam ovaj projekat iz nekoliko razloga. Daje se pažnja dokumentarnim filmovima, što je bitna stvar jer oni na festivalima ne budu viđeni više od dva puta. Takođe razlog koji bih izdvojio, jeste navođenje publike da pođe u bioskop i gleda ovakvu vrstu filmova. Bitna stvar kod ovakvih projekata jesu susreti sa rediteljima, koji razmenjuju iskustva i čuju kritiku publike, što je neprocenjivo, jer se na taj način reditelj usavršava.

KCNS: Radili ste dokumentarni film o Arsenu Dediću, kakve su reakcije publike i kako ste zadovoljni njime?

MATIČEVIĆ: To je film koji je imao premijeru ove godine i ima dosta uspešan filmski put. Rađena je vrlo specifična forma, zato što je to biografski film o velikom umetniku u kojem on govori sam o sebi, i zbog toga zahteva posebnu vrstu rediteljskog rada. S druge strane, poseban je jer u biografskim dokumentarnim filmovima obično imate nekoliko različitih ljudi koji govore o osobi po kojoj se radi film. Mislim da je takva vrsta režije bila dobar postupak, za samog umetnika, ali i za film. Rekcija publike je pozitivna, ljudi vole taj film, što je meni kao reditelju veoma drago. Prikazivan je u Sarajevu, Opatiji i ako se tako može reći, već putuje puno. Izuetno mi je drago što sam imao priliku da režiram ovaj film i da radim sa izutetnim umetnikom kao što je Arsen Dedić.

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja