Tribina “Evroskeptične političke partije – realnost i dometi” održana je u sredu, 6. juna u Klubu “Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bila je dr Jelena Todorović Lazić.
Politika osporavanja Evropske unije koja se samo mestimično mogla susresti u evropskom političkom pejzažu na početku 21. veka, danas se nalazi u središtu evropske scene. Političke stranke sa različitim antievropskim platformama stekle su značajnu izbornu reprezentaciju poslednjih godina.
Ta evroskeptička politika postala je očigledna uz tesnu pobedu kampanje za „odlazak“ na britanskom referendumu o budućnosti u Evropskoj uniji u junu 2016. Evroskeptične stranke su 2017. godine bile među glavnim kandidatima za pobedu na velikom broju nacionalnih parlamentarnih izbora u Zapadnoj Evropi.
– One su ujedinjene u izražavanju svog protivljenja evropskim integracijama – objasnila je Todorović Lazić dodavši da je to donekle tačno, jer je evroskeptična politika u Zapadnoj Evropi heterogena i dinamična među političkim partijama i među biračima.
Postoje, međutim, značajne razlike u motivaciji za odbacivanjem EU. Partije radikalne levice protive se EU na bazi društveno-ekonomskih problema. Radikalne desničarske stranke odbacuju integraciju u EU na osnovu argumenata o suverenitetu i „ugrožavanju“ nacionalne kulture.
– Partije radikalne levice i desnice nemaju samo antievropske stavove. NJihov evroskepticizam je žarište njihovih ideoloških profila. Iako postoje značajne varijacije između stranaka širom Evrope, skoro sve partije radikalne levice i radikalne desnice smatraju da je evropska integracija posebno značajno političko pitanje – naglasila je Todorović Lazić.
Zajednička posvećenost stavljanju protivljenja EU na političku agendu ne znači da se radikalna desnica i radikalne levice slažu o razlozima protivljenja Evropi. Naprotiv, radikalna levica i desnica protive se Evropi iz dijametralno različitih razloga. Danas evroskepticizam predstavlja jednu od glavnih karakteristika politike radikalne desnice u Evropi.
– Ne samo da je integracija u mnogim aspektima produbljena, kriza državnog duga i kriza evrozone koja je usledila omogućila je radikalnoj desnici da kombinuje argumente o kulturnom identitetu protiv EU sa utilitarističkim primedbama protiv udruživanja suvereniteta. Ipak, i dalje postoje značajne razlike između radikalnih desničarskih partija širom Evrope – zaključila je autorka tribine.
Ostavi komentar