Evroskepticizam u Srbiji

26/10/2018

Tribina „Evroskepticizam u Srbiji“, održana je u petak 26. oktobra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bila je dr Jelena Todorović Lazić.

Termin evroskepticizam koristi se od sredine osamdesetih godina prošlog veka. Njegova upotreba bila je sve učestalija kroz debate o ratifikacije Mastrihtskog sporazuma tokom devedesetih godina 20. veka. To je doprinelo da ovaj fenomen poprimi različita značenja.

– Evroskepticizam je počeo da se pojavljuje kao važno područje istraživanja u društvenim naukama. Njegova popularnost je rasla posle odbacivanja referenduma EU (u Francuskoj i Holandiji) 2005. godine, uspona evroskeptičnih političkih partija na nacionalnim izborima, ali i na izborima za Evropski parlament 2014. godine – objasnila je Todorović – Lazić na početku tribine.

O tome da li evroskepticizam postoji u Srbiji i šta građani Srbije misle o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, autorka tribine je iznela rezultate istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo Institut za političke studije.

– Uočljivo je da podrška ne prelazi 50 procenata. To znači da, kada bi u ovom trenutku bio raspisan referendum o članstvu, građani Srbije ne bi izglasali naš ulazak u EU. Ovaj pokazatelj nam govori da evroskepticizam u Srbiji nesumnjivo postoji – kazala je Todorović – Lazić dodavši da je pitanje Kosova i Metohije jedan od vodećih razloga za takav stav.

Građani Srbije poslednjih godina daju manju podršku evropskim integracijama, ona često ne prelazi 50 procenata. Razlozi za to su mnogobrojni, jer iz Brisela stižu dvosmislene poruke. Posle 2009. godine kada je podrška integracijama iznosila 73 odsto i kada je ovolikom entuzijazmu i optimizmu doprinelo ukidanje viza – podrška je narednih godina strmoglavo opadala.

– Evropske integracije traju već 17 godina i pretvorile su se u kilometarsku trku kojoj cilj još uvek nije blizu. Potencijalno članstvo u EU, građani Srbije često doživljavaju kao čitav niz ultimatuma, pa je očigledniji štap u poređenju sa šargarepom – kazala je Todorović – Lazić.

Slučaj Srbije nije jedinstven u pogledu stavova od evroentuzijazma ka evroskepticizmu. U gotovo svim državama centralne i istočne Evrope, koje su prošle čekaonicu za članstvo u EU, bile su prisutne ove transformacije.

Fenomen evroskepticizma nosi izvesnu kontradiktornost, jer u sebi objedinjuje dva glavna pitanja: da li je evroskepticizam sastavni deo procesa integracije ili on predstavlja polaznu tačku za dezintegraciju EU?

– Nijedan odgovor nije pogrešan. Nesumnjivo o putu u dezintegraciju svedoči i Bregzit. U zemljama u tranziciji koje su skoro postale članice (ili su trenutno u procesu pregovaranja poput Srbije), problem nije nastao postojanjem jedne ili dve političke partije koje se suprotstavljaju ulazu u EU, već negovanjem tzv. „popularnog“ evroskepticizma – zaključila je Todorović – Lazić.

 

 

 

 

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja