Tribina „Evroskepticizam u zemljama Evropske unije“ održana je u utorak 31. oktobra u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bila je dr Jelena Todorović – Lazić, naučni radnik u Institutu za političke studije u Beogradu.
Na početku tribine, autorka je kazala da građani Nemačke, kao osnivači EU, imaju relativno visoko mišljenje o evropskim integracijama. Najveći optimizam u Nemačkoj zabeležen je posle ujedinjenja 1990. godine.
– Ono što se Nemcima manje sviđa, počevši od 1995. godine do danas, jesu neki ekonomski parametri kao i najezde migranata, što je sve zajedno uticalo da splasne u određenoj meri optimistično raspoloženje. NJima se ne dopada ni činjenica što spasavanje pojedinih članica EU finansira Nemačka svojim sredstvima. Zbog toga, a naročito zbog liberalnog stava prema migrantima, kancelarka Angela Merkel izgubila je podršku od osam odsto na prošlim izborima – objasnila je Todorović – Lazić.
U nastavku predavanja, autorka je podsetila da je Velika Britanija ispoljavala veliku dozu evroskepticizma od samog početka, pa je tako samo dve godine posle učlanjenja u EU, Laburistička partija organizovala referendum na kojem su Britanci rekli da žele da ostanu u Uniji. Prošle godine, međutim, Britanci su izglasali izlazak iz Unije (BREGZIT).
– Izlazak će biti dug i ekonomski bolan: budžet EU biće manji za 10 milijardi, Britanija će morati da plati svoj izlazak određenom sumom novca. Britanci su dugo bili na najvišem mestu lestvice evroskepticizma, a sada su to Poljska, Češka i Mađarska – rekla je autorka.
Govoreći o budućnosti EU, Todorović – Lazić je kazala da je reč o „šezdesetogodišnjaku čiji su organi u jako lošem stanju i potrebno je podmladiti taj organizam“. Svesni toga, vodeći čelnici su ponudili nekoliko rešenja od kojih je najizglednije ono koje zagovara „Evropu u više brzina“. Reč je o tome da neke države međusobno sarađuju u pojedinim oblastima, uprkos tome što neke članice ne žele saradnju na tom planu. Na taj način se, zapravo, priznaje do sada prećutkivana istina da je EU – unija nejednakih.
– Govori se o tome da će postojati krugovi, te će se u prvom krugu naći najjače članice. Vrlo je verovatno da teritorijalno velika Poljska neće ući u prvi krug zajedničkog tržišta, nego tek u drugi gde će je čekati, recimo Hrvatska. Ni ekonomska politika članica nije svuda ista, jer u nekim oblastima se pojedinim državama dozvoljavaju liberalniji propisi. Tako se propisi prema alkoholu i duvanu u Danskoj i Švedskoj značajno razlikuju od onih u Grčkoj – kazala je Todorović – Lazić.
Autorka se na kraju osvrnula na raspoloženje građana Srbije prema EU, rekavši da je u tom smislu Srbija fenomen. Kada se pogledaju rezultati istraživanja u poslednjih pet godina, oko 48 odsto građana podržava EU, što znači da referendum kod nas ne bi prošao. Fenomen se sastoji u tome da su građani veći skeptici prema EU nego aktuelni srpski političari, što nije zabeleženo ni u jednoj drugoj evropskoj državi.
Na kraju tribine, publika se u razgovor uključila pitanjima i svojim viđenjima evroskepticizma.
Ostavi komentar