U okviru ciklusa Razgovori o geopolitici, tribina „Evropa i postbipolarizam” održana je u ponedeljak 12. februara u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milorad Vukašinović, novinar i publicista.
Vukašinović je na početku tribine ukazao na to da su aprila daleke 1991. godine izložena dva koncepta geopolitičke budućnosti Evrope. Jedan je zastupao strogu podelu Evrope na rimsku i vizantijsku, gde je Rimokatolička crkva odigrala vrlo važnu ulogu.
O prvom konceptu govorio je generalni sekretar tadašnje Evropske zajednice Žak Delor. On je smatrao da je 1989. godina „nulta godina” od koje se ne može više smatrati da je Evropa podeljena na zapadni i istočni deo, te da je to povod za objedinjavanje starog kontinenta na potpuno novim osnovama.
Delor je svoj koncept nazvao Teorijom koncentričnih krugova smatrajući da proces objedinjavanja tzv. „zajednice dvanaestorice” (reč je o prvih 12 članica EZ) sa ostatkom Evrope (Srednja i Istočna) treba da se zasniva na koncentričnim krugovima. Po toj teoriji, u trećem koncentričnom krugu bi došlo do prijema u zajednicu bivših država SSSR-a i SFRJ.
– Sa Jugoslavijom se, međutim, desilo nešto sasvim suprotno. Za razliku od nekada istočnoevropskih komunističkih država koje su, ako ništa drugo, neokrnjene u pogledu suvereniteta i spoljnih granica primljene u sastav pobedničkog zapada, Jugoslavija je jednostavno razapeta i procesi u njoj ne mogu se posmatrati u širem geopolitičkom kontekstu – rekao je Vukašinović.
Naime, u epicentar jugoslovenske krize, zapadni faktori kao primarno stavili su pitanje razaranja suvereniteta jedne višenacionalne države, koja je 1918. godine i formirana u lancu država od Baltika do Jadrana, kako bi sprečila nemački prodor na istok, sovjetski ka toplim morima i eventualni nemačko-ruski kontinentalni savez na ovom prostoru.
Ono što je neobjašnjivo, nastavio je autor tribine, jeste tendencija koja je toliko očigledna da postaje i uvredljiva za nas koji živimo na ovim prostorima. Reč je o više nego očiglednom nastojanju zapadnih centara moći da nas i u kulturno-civilizacijskom smislu izopšte iz Evrope.
Vukašinović je u tom kontekstu podsetio da će Srbija ovih dana obeležiti 15. februar, dan kada je 1804. godine počela obnova moderne srpske države. To je i dan kada je usvojen moderni ustav 1835. godine.
Ta dva događaja, kao i ceo 19. vek, pokazuju da su Srbi evropski narod i da je za nas ponižavajuće i poražavajuće da nam danas neke petorazredne birokrate iz Brisela govore o nekakvim evropskim standardima.
Za geopolitiku Balkana i samu Srbiju, tema multipolarnog svetskog poretka je od egzistencijalne važnosti.
Jedino dobro što nam se desilo poslednjih godina jeste da se EU iznutra urušava, da se svi vraćaju svom nacionalnom interesu. Dogodio se očigledan prodor kineskog kapitala, a Rusija pokazuje ponovno interesovanje za Balkan. Situacija je bolja nego devedesetih godina 20. veka.
Ostavi komentar