Европа и постбиполаризам

12/02/2018

У оквиру циклуса Разговори о геополитици, трибина „Европа и постбиполаризам” одржана je у понедељак 12. фебруара у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.

Вукашиновић је на почетку трибине указао на то да су априла далеке 1991. године изложена два концепта геополитичке будућности Европе. Један је заступао строгу поделу Европе на римску и византијску, где је Римокатоличка црква одиграла врло важну улогу.

О првом концепту говорио је генерални секретар тадашње Европске заједнице Жак Делор. Он је сматрао да је 1989. година „нулта година” од које се не може више сматрати да је Европа подељена на западни и источни део, те да је то повод за обједињавање старог континента на потпуно новим основама.

Делор је свој концепт назвао Теоријом концентричних кругова сматрајући да процес обједињавања тзв. „заједнице дванаесторице” (реч је о првих 12 чланица ЕЗ) са остатком Европе (Средња и Источна) треба да се заснива на концентричним круговима. По тој теорији, у трећем концентричном кругу би дошло до пријема у заједницу бивших држава СССР-а и СФРЈ.

– Са Југославијом се, међутим, десило нешто сасвим супротно. За разлику од некада источноевропских комунистичких држава које су, ако ништа друго, неокрњене у погледу суверенитета и спољних граница примљене у састав победничког запада, Југославија је једноставно разапета и процеси у њој не могу се посматрати у ширем геополитичком контексту – рекао је Вукашиновић.

Наиме, у епицентар југословенске кризе, западни фактори као примарно ставили су питање разарања суверенитета једне вишенационалне државе, која је 1918. године и формирана у ланцу држава од Балтика до Јадрана, како би спречила немачки продор на исток, совјетски ка топлим морима и евентуални немачко-руски континентални савез на овом простору.

Оно што је необјашњиво, наставио је аутор трибине, јесте тенденција која је толико очигледна да постаје и увредљива за нас који живимо на овим просторима. Реч је о више него очигледном настојању западних центара моћи да нас и у културно-цивилизацијском смислу изопште из Европе.

Вукашиновић је у том контексту подсетио да ће Србија ових дана обележити 15. фебруар, дан када је 1804. године почела обнова модерне српске државе. То је и дан када је усвојен модерни устав 1835. године.

Та два догађаја, као и цео 19. век, показују да су Срби европски народ и да је за нас понижавајуће и поражавајуће да нам данас неке петоразредне бирократе из Брисела говоре о некаквим европским стандардима.

 За геополитику Балкана и саму Србију, тема мултиполарног светског поретка је од егзистенцијалне важности.

Једино добро што нам се десило последњих година јесте да се ЕУ изнутра урушава, да се сви враћају свом националном интересу. Догодио се очигледан продор кинеског капитала, а Русија показује поновно интересовање за Балкан. Ситуација је боља него деведесетих година 20. века.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања