Esad-paša Toptani – srpski prijatelj i(li) tiranin iz Tirane

31/10/2018

U okviru ciklusa Zelena debata, tribina „Esad-paša Toptani – srpski prijatelj i(li) tiranin iz Tirane“, održana je u sredu 31. oktobra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor programa i moderator bio je Danilo Koprivica, politikolog.

Osvrnuvši se na početku tribine na unutrašnje prilike pre nezavisnosti Albanije, Koprivica je podsetio da je veoma značajan događaj bio Albanski ustanak 1912. godine kada je došlo do turskog pristanka na autonomiju albanskih vilajeta (Kosovski, Janjinski, Skadarski i deo Bitoljskog). Time je geografski omeđena ideja Velike Albanije.

– Ovaj događaj bitno je uticao na Balkanski rat, po čijem okončanju su učesnice Grčka, Srbija, Bugarska i Crna Gora dale saglasnost da Velike sile odluče o budućnosti Albanije – kazao je Koprivica i dodao da je 1913. godine, odlukom Velikih sila, formirana nezavisna Kneževina Albanija.

U proglašenoj nezavisnoj Albaniji, jedan od lidera bio je Esad-paša Toptani (1863–1920), koji je sa svojom vojskom sa Skadra imao kontrolu nad najvećim delom Albanije. Godine 1913, osnovao je Republiku Centralnu Albaniju sa prestonicom u Draču.

– Poticao je iz veoma bogate i moćne zemljoradničke porodice. Bio je šef lične garde sultana Abdula Hamida Drugog, a tokom balkanskih ratova komandovao je odbranom Skadra i posle sedmomesečne borbe i velikih crnogorskih gubitaka predao ga je vojsci Kraljevine Crne Gore – objasnio je Koprivica.

Juna 1915. godine, na njegov poziv, 20.000 srpskih vojnika i žandarma ušlo je u Albaniju dajući mu podršku. Ključan momenat da Esad-paša bude proglašen jednim od najvećih izdajnika albanskih interesa dogodio se na Vidovdan, 28. juna 1915. godine, kada je potpisao tajni sporazum o realnoj uniji (konfederaciji) Albanije i Srbije.

– Smatralo se da je to posledica intervencije srpskih trupa koje su pomogle Esad-paši, ali su zauzvrat tražile određene ustupke, pre svega u teritorijama na severu Albanije i srpskom izlasku na Jadransko more – rekao je Koprivica.

Paša je bio i zaštitnik prolaska srpskih trupa kroz Albanske planine i učesnik u proboju Solunskog fronta. Zagovarao je politiku „Balkan balkanskim narodima“ i protivio se  austrougarskim interesima na Balkanu. Naredio je da se srpski dinar smatra važećim platnim sredstvom i da lokalno stanovništvo ima obavezu da srpskoj vojsci pruži svaku vrstu podrške.

Ubili su ga u Parizu 1920. godine poslanici i sunarodnici, i to uoči odlaska u Tiranu na svoju inauguraciju za kralja Albanije. Savremena albanska istoriografija ga predstavlja kao jednog od najvećih izdajnika albanskih interesa, nazivajući ga „tiraninom iz Tirane“.

Na srpskom vojničkom groblju u pariskom predgrađu Tije, među 756 pravoslavnih krstova, nalazi se i jedan islamski polumesec. Posle osvajanja Skadra, srpski pesnik Aleksa Šantić napisao je pesmu o Esad-paši. U njoj je i stih: „Ko junački pada, nigda pao nije“.

 

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja