Демократско утемељење савремених политичких система (други део)

  Трибина „Демократско утемељење савремених политичких система (други део)“ одржана је у понедељак 29. октобра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф.

На предавању је било речи о изборном процесу, изборним системима, партијама, партијском систему, интересним групама и мас-медијима.

  – Многи теоретичари политике сматрају да слободни и фер избори представљају оно најнеопходније на основу чега један поредак себе може да назива демократским. Избори су нека врста барометра демократског друштва. У пракси, међутим, нису сви избори ни поштени, а ни фер – рекао је Слепчев отварајући трибину.

Избори се најчешће одређују као такмичење појединаца или група, односно листа политичких партија уколико је изборни систем пропорционалан. Изборни систем, дакле, најдиректније одређује у ком облику и у којој форми ће тећи номинације за освајање представничких места у парламенту. Избори обезбеђују легитимитет једне власти.

У делу предавања о политичким партијама, Слепчев је казао да су се оне временом наметнуле као један од темељних и незаобилазних чинилаца савремених политичких система. Политичка теорија повезује њихов настанак и са древним временима, с том разликом што партикуларност и партијашење морамо да доживљавамо као принцип табора.

Политичке партије су добровољне политичке организације дужег трајања које се боре за освајање власти ради остварења одређених политичких идеја или интереса. У модерном добу партије  су до пре неколико деценија искључиво каналисале интересе грађана и своје. У тој интеракцији вршиле су своју функцију, а данас су избориле себи право да одлучују у много већој мери него што је то био случај у ранијим епохама.

Партије су данас, рекао је Слепчев, креатори самог друштва и уставног поретка, одлучују пре свега и изнад свега, а легитимитет им пружају избори.

Аутор је предавање закључио освртом на интересне групе. Некада су то била еснафска удружења која су у средњем веку покушавала да се новцем, лобирањем или на било који начин изборе за корпус својих права. То данас препознајемо као лоби групе и  невладине организације, не само код нас него у целом свету.

     – Аналогно томе расте и моћ група за притисак и занимљиво је да многи људи који политику рационално промишљају као полигон за остварење интереса, данас много чешће бирају присутност у интересним групама за притисак него што виде себе као чиниоца у некој политичкој партији – закључио је Слепчев своје вечерашње предавање.