Ако смо познати, да ли смо бренд?

Трибина “Ако смо познати, да ли смо бренд?” одржана је у уторак, 16. јануара у Клубу “Трибина младих” Културног центра Новог Сада. На трибини су говорили: Жељко Ињац, главни уредник сајта Видовдан, Миљана Воркапић Вичек, социолог и Предраг Филиповић, медијски инжењер.

На предавању је било речи о брендирању (пре свега на интернету), појму и потреби брендирања, као и о персоналном брендирању.

Објашњавајући порекло речи „бренд“, Жељко Ињац, главни уредник сајта Видовдан, рекао је да она потиче из Америке, конкретно са Дивљег запада где су каубоји жигосали своју стоку, свој „бренд“, своје власништво. Касније су амерички бизнисмени своје фирме означавали одређеним именима, најчешће својим  именима, како би она постала бренд.

-Данас, у времену интернета, када је могуће да свако развије свој персонални бренд, брендирање је постало нека врста уметности – рекао је Ињац.

На интернету има доста људи које називамо „твитерашима“ или „фејсбукашима“ који то нису постали преко ноћи, него су своју славу развијали дуго и упорно, пре него што је њихово мишљење постало толико битно да их ангажују многе фирме, па и политичари.

 Медијски инжењер Предраг Филиповић казао је да је данас бренд све оно што нас разликује од других. У погледу личног бренда, као и корпоративног и бренда неке услуге, увек је прича иста – пропуштамо кроз неки левак оно по чему смо исти као други, да бисмо дошли до онога по чему се разликујемо, по чему бисмо се позиционирали.

– Сви ми јесмо бренд, можда не на неком ширем друштвеном нивоу, а оно што нас чини брендом јесте оно што представљамо другим људима – казао је Филиповић.

Социолог Миљана Воркапић Вичек сматра да је бренд нешто много шире од неког знака, производа, услуге, имена, чак и од особе, тј. да је бренд заправо прича ширине и дубине. С друге стране, када се говори о људима који се баве брендовима и који су и сами бренд, то је прича неког вишег нивоа.

– С једне стране је некакав производ, а са друге је одговор на питање које и чије потребе својим производом задoвољавамо, шта тиме желимо да постигнемо и какву емоцију код њих изазивамо. Бренд је прича која нас тера да размишљамо – рекла је Воркапић Вичек.

На крају трибине, учесници су извели следећи закључак: да бисмо били препознати као бренд, макар и на локалном нивоу, морамо да и даље испуњавамо очекивања оних који су нас поставили на то место.