У оквиру циклуса Разговори о геополитици, трибина „Балкан и Пут свиле” одржана je у четвртак 9. августа у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.
Вукашиновић је на почетку предавања оценио да садашње интересовање Кине за Балкан и европски континент није могуће разумети без анализе садржаја њене спољне политике која је од формирања државе 1949. године прошла кроз неколико фаза.
– Током педесетих година, савезништво са Совјетским Савезом сматрано је природном политичком и идеолошком чињеницом, што је у западним геополитичким круговима изазивало велику констернацију – рекао је аутор трибине.
У овој деценији 20. века, Кина се суочила са три догађаја који су пресудно утицали на њену каснију спољнополитичку оријентацију. Најпре је у периоду од 1961. до 1963. наступила серија природних катастрофа (поплава и суша) која је проузроковала масовну глад, што је условило преиспитивање идеолошке догме о брзој индустријализацији као магичној формули за решавање агропопулационих проблема.
Потом је неуспех брзе индустријализације проузроковао појаву Културне револуције (1966–1976) која је значила незапамћену борбу против „ревизионистичких тенденција” унутар КПК и додатно допринела даљем заоштравању односа у земљи.
Занимљиво је да се на крају шездесетих година прошлог века у Кини родило скоро 160 милиона девојчица, што је најављивало известан друштвени и привредни колапс; тада је настала идеја о контроли раста популације (тзв. политика једног детета) која је дисциплиновано спровођена до пре неколико година.
У наставку трибине, Вукашиновић је нагласио да кинески продор на Балкан произлази из кинеског настојања да ванредне привредне резултате пројектује на ширем глобалном плану. Примарни интерес је стварање предуслова за ефикасан и брз продор кинеских роба на европска тржишта.
– Окупљање држава у оквиру Самита 16 плус у Београду Кинези с правом називају успехом њихове „дипломатије брзих пруга”. Разуме се да оваква врста утицаја ствара претпоставке за јачање кинеске улоге у Европи која објективно угрожава интересе традиционалних „таласократских сила” (САД и Велике Британије)- додао је Вукашиновић.
Подручје Балкана, посебно Србије као кључне државе, поседује огроман потенцијал за повезивање кинеско-руских интереса. То би, сматра Вукашиновић, допринело стварању претпоставки за потенцијалну „еманципацију” балканских држава и стварање једне безконфликтне зоне која би била укључена у главне токове нове европске политике. О томе је недавно говорио и мађарски премијер Виктор Орбан.
Остави коментар