8. GOETHE FEST у КЦНС

31/10/2019

Културни центар Новог Сада

 

31.10 – 05.11

 

 

И ове године део програма Берлинала посетиће Београд, Нови Сад и Ниш. Фестивал савременог немачког филма GoetheFEST, у осмом издању под слоганом „После кризе“, представљају вам Goethe Институт из Београда и Културни центар Новог Сада од 31. октобра до 05. новембра у Новом Саду.

Овогодишња селекција нуди избор од 10 филмова кроз које се прожима тема кризе, а по старом добром обичају на фестивал доводимо, како дебитантска остварења, тако и великане немачке кинематографије.

Фестивал почиње 31. октобра у 20.00 сати комедијом „25km/h“ редитеља Маркуса Голера и сценаристе Оливера Цигенгалга која пробија жанровске клишее, изненађује сценама и необично озбиљним разматрањима тема о животу смештеним у колорит Шварцвалда. Упуштање у реализацију неоствареног сна два петнаестогодишњака, који се након 30 година срећу на очевој сахрани, водиће Ларса Ајдингера и Бјарнеа Медела у главним улогама у туру око Балтичког мора уз невероватну хемију између главних протагониста који по први пут глуме заједно. Филм представља рафинисани портрет двојице супротних карактера који на мопедима јуре за пропуштеним шансама.

За филм Зузане Хајнрих „Меланхолична девојка“ Шпигел каже да је дебитантски филм ретко толико забаван. Пружа увид и у статистику о проценту жена на филмским академијама који износи 40%, а тек 20% филмова настане под режијиском палицом жена. Циљ квоте је 50:50 у свим областима. Већ дуго ниједан немачки филм није имао феминизам као централну тему. Доделу награде Max Ofils образложио је на следећи начин: „Млада жена постаје носитељка симптома друштва које не испуњава своје обећање среће“.

И филму „System Crasher“, који на Берлиналу осваја Сребрног медведа, претходи подробан истраживачки рад Норе Фингшајт. Не бавећи се толико емотивним стањима у раном детињству тешко трауматизоване, агресивне и неконтролисане деветогодишње Бени, са феноменалном Хеленом Ценгел у главној улози, колико системом педагошке и медицинске подршке који заказује на свим плановима, филм поставља питање шта је са онима који се не дају спасити, али и преиспитује аналитички потенцијал сваког човека кроз призму морала друштва. Овај филм ће Вам се дуго задржати у мислима.

Још један Сребрни медвед Берлинала отишао је новом филму „Био сам код куће“ Ангеле Шанелец који се бави промишљањем преживљавања и тиме који је значај смрти у животу. Претходним остварењима, ова редитељка нас је уверила да се неће бавити појмовима и једнозначним мотивима, већ уметношћу, глумом и језиком. И овога пута је то случај.

„Гундерман“ је један од најдиференциранијих и најбољих филмова о Источној Немачкој, који је створио фасцинантан портрет узбудљиво противречног поете и багеристе Герхарда Гундермана који верује у комунизам. Немачка филмска награда поткрепљује тај епитет, додељујући филму награде у чак шест категорија. Реч је о уметнику који ради у три смене, неприлагођен је, говори шта мисли, чак и Штазију, чији је био незванични сарадник крајем 70-их и почетком 80-их година.

Још један од споменика који немачки филмски ствараоци подижу одређеним личностима је и филм „Само обична жена“. Подлошка грађа филма су судски списи. Филм о убиству из части са ритмичким прекидима нарације фотосеквенцама и документаристичким материјалом позива немачко друштво на дебату о одговорности, породичним вредностима  и интеграцији.

Кроз још један, овог пута фудбалски наратив „Голман Траутман“, доживећете веома аутентичну и љубављу прожету причу о помирењу.

У дебитантском филму „Атлас“ Давид Наврат развија кохерентну причу уз изванредну глуму Рајнера Бока. У овој симболичној причи о „малом човеку“ стари принудни извршитељ исељења препознаје сина кога је одавно напустио.

Овогодишња селекција нам доноси и остварење које је на филмским фестивалима у Минхену и Карловим Варима освојило велики број значајних награда. Нови филм „Лара“ редитеља Јан-Оле Герстера, кога се сећамо по остварењу „Oh Boy“, фокус пребацује на старије генерације у нијансираном портрету мајке са фрустрирајућим уметничким амбицијама.

Филм „Vakersdorf“, обојен локалним и временским колоритом 80-их година, велика је прича о херојству у малом. Редитељ Оливер Хафнер преноси своје политиколошко образовање о структурама моћи у Баварској тог времена пружајући оштру анализу догађаја и исхода. Филм се завршава у априлу 1986. године када је већ стигла вест о катастрофи нуклеарног реактора у Чернобилу и три године пре званичне обуставе градње нуклеарног постројења. И на крају, чудо се ипак догодило.

Желимо Вам много узбудљивих тренутака и занимљивих открића на овогодишњем GoetheFEST-у!

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања