РАДИОНИЦА
Субота, 9.април 2016.
Културни центар Новог Сада, клуб „Трибина младих“
Од 10 – 13 и 14– 16 сати
НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО ДОБРО
С Е В Д А Л И Н К А
Водитељ радионице
ЕМСУРА ХАМЗИЋ, књижевница
Пријаве за учешће у раду радионице можете преузети овде Културног центра Новог Сада: www.kcns.org.rs, или у Културном центру Новог Сада
Одувек је човек имао потребу да сваку своју срећу али и тугу и несрећу, а можда ове потоње и превасходно, искаже кроз речи, кроз ритам, кроз музику, тј. кроз спој речи и неког ритма, мелодије. Једна од најснажнијих комбинација јесте свакако лирска народна песма, која је временом оденута у музичко рухо. Претпоставка је да су међу најстаријима оне уз рад, или тзв. посленичке песме, иначе готово увек проткане и љубавним мотивима, кроз мотив надметања момка и девојке у раду, у вештини, па у издржљивости, лепоти и сл. кроз тзв.натпевавање, као нпр. „Наџњева се момче и дјевојче“. А то значи да су љубавни мотиви, па самим тим и љубавне лирске народне песме, такође међу најстаријим. Једна од њих каже:
„Коња водим – пјешке ходим , / Хљеба носим – а гладан сам, воду газим – а жедан сам, / Дјевојко, ти ми памет помјери!!!“
Међу овим лирским песмама које су временом добијале и на мотивској и свакој другој разуђености, посебно место заузимају севдалинке . То су углавном песме које имају и своју мелодију, дакле, песме које се певају.
Највећи број њих, написан је од 6-ерца (Дјевојка се клела / цвјеће да не носи), 8-мерца (Мој дилбере куд се шећеш, / што и мене не поведеш), 10-терца и то и епског 4+6 (Дјевојка је зелен бор садила), до оног са цезуром након 5.слога, дакле, 5+5, значи, лирског, (Грана од бора пала крај мора), или (Санак ме мори, глава ме боли).
Једанаестерац:
Сан заспала дилбер Сајма у басиц…
Дванаестерац:
Разбоље се Зарка на мајчином крилу…
Тринаестерац:
Запјевала сојка птица, мисли зора је…
Севдалинка у Речнику књижевних термина ( Логос Арт, Београд, 2007. – Тања Поповић):
Севдалинка (ар.sӓwdа – црна жуч која , по медиц.тумачењу, у људском организму производи меланхолију, тугу; ар. sevdah – љубавна чежња, занос; тур. sevda – љубав), муслиманска, градска, лирска љубавна песма у Босни и Херцеговини коју карактерише специфично сетно, али и еротично осећање љубави као неизлечивог бола, карасевдаха и дерта. Севдалинка је израз снажне љубавне страсти са слабијом или јачом динамиком емоција, односно страсти која варира од чежње за близином драгог лица до снажног (еротског) заноса за вољеном особом која се приближава безнађу. Будући да је севдалинка била патријархална женска песма намењена ужем, интимном кругу, тематски је била везана за затворене просторе патријархалне средине, при чему је сачувала дух градског живота и атмосферу специфичног амбијента у којем се певала.
Тема већине севдалинки везана је за Сарајево и збивања у њему. (ратови,пожари, помори, куга, поплаве, успомене на познате породице и сл.). Неодвојиви део лепоте севдалинке јесте њено музичко извођење: „сензуална мистика севдалинке заправо је чар извођења“.
(Владо Милошевић, Севдалинка)
Начин певања севдалинке утицао је како на друге лирске народне песме, тако и на српску писану поезију (нпр. Јован Илић и Јован Јовановић Змај).”
Емсура Хамзић је рођена 1958. године. Дипломирала је на Филозофском факултету у Сарајеву 1981. године, где је завршила и гимназију и основну школу. До сада је објавила дванаест књига. Пише поезију, прозу, драме и есеје. Пише и за децу. Уврштена је у више антологија поезије и приповетке, као и поезије за дјецу. Њена дела су награђивана и превођена на више језика. Живи у Новом Саду и Сарајеву.
Објављена дела:
Поезија:
• Угљевље, Сарајево: Свјетлост, 1988.
• Тајна врата, Нови Сад: Светови, 1999.
• Боја страха, Београд: Просвета, 2002.
• Семирамидин врт, Нови Сад: Орпхеус, 2008.
• Златна грана (изабране и нове пјесме), Нови Сад: Орпхеус, 2012.
• Сириус, Нови Сад: Завод за културу Војводине, 2013.
Приповијетке:
• Јерихонска ружа, Сарајево: Свјетлост,1989.
• Вечери на Нилу, Београд: Народна књига 2005.
• Смарагдни град, Нови Сад: Дневник, 2011.
Роман:
• Јабана, Београд: Народна књига, 2007.
• Јабана, Тузла, Вупертал: Босанска ријеч, 2007.
Дечије књиге:
• Кућа за дугу, пјесме и приче, Врбас: Слово, 1995.
• Земља Дембелија, пјесме и приче, Врбас: Библиотека Данило Киш, 2014.
Награде:
* Међународна награда за креативно укрштање култура
* Печат вароши сремскокарловачке
* Милица Стојадиновић Српкиња
Остави коментар