Pozivamo vas na projekciju filma o Arsenu Karađorđeviću i promociju izdavačke kuće „Bernar“ u utorak, 17. novembra sa početkom u 19 časova u Velikoj sali Kulturnog centra Novog Sada. Nakon emitovanja filma o knezu Arsenu, koji traje 32 minuta, govoriće Nikola Drobnjaković, glavni i odgovorni urednik BERNARA, i Boško Milosavljević, reditelj filma i jedan od urednika u BERNARU.
,,Arsen, Karađorđević“ – rediteljska eksplikacija
Snimiti film, dokumentarni, o knezu Arsenu? To je bio izazov sa kojim sam se suočio pri kraju izrade filma o ruskim emigrantima i njihovom komandantu, baronu Vrangelu.To je, na neki način, i priča o tri kuma. Dva su moja, a jedan je kum mog prijatelja i montažera. Iako sam imao u planu dva druga projekta, pomenuti kum (koji nije moj), ispričao mi je neke detalje iz biografije kneza Arsena koje nisam znao. Istini za volju, slabo šta sam znao i o samom Arsenu Karađorđeviću.
Pošto je to bilo novo i neistraženo polje za mene, odlučio sam da što bolje proučim okolnosti vremena u kojimaje živeo, kao i da nađem što više fotografija ili snimaka na kojima se nalazio zagonetni srpski knez. I što sam više saznavao, bivalo mi je sve jasnije da je ova priča kao stvorena za film – bilo dokumentarni, bilo igrani. I za čoveka poput mene. Dakle, vrlo znatiželjnog.
Igrani nije dolazio u ozbiljniji obzir. I ne dolazi. Za sada. Ovde se vraćamo na kumove. Na moja dva kuma. Ono što im je zajedničko u vezi sa ovim filmom bilo je to što su me odgovarali od toga da ga počnem. Razlog – premalo materijala i izvora.
Ali, intuitivno sam osećao da tu nešto ima i da postoji mogućnost da nađemo nešto sasvim novo, što bi ovu neobičnu priču iz naše nacionalne istorije učinilo vizuelno, filmski uspelom. Počeo sam rad na scenariju u saradnji sa gospodinom Brankom Bogdanovićem, vrsnim ekspertom za istoriju srpsko – ruskih odnosa, kao i potragu po srpskim arhivima. Istovremeno, na sve strane sam se raspitivao ko bi mogao da zna neki novi podatak vezan za u mnogo čemu misterioznu ličnost, mlađeg brata kralja Petra. Gospoda Dragomir Acović, Dragoljub Živojinović i Dragan Reljić bili su pravi izbor. Uspeo sam da obavim i razgovor sa knjeginjom Jelisavetom Karađorđević, koja mi je takođe skrenula pažnju na neke detalje vezane za život njenog dede.
I postepeno, nakon snimanja lokaliteta i sagovornika, kao i iznalaženja fantastičnih snimaka i fotografija – shvatio sam da sam ovaj film radio kao jedno veliko istraživanje. Hteo sam da vidim gde će me ta avantura odvesti. Takođe, uspeo sam da ubedim moje prijatelje koji su i pre sarađivali sa mnom, da treba da me prate. Pratili su me. Kao i jedan od dva skeptična kuma. Drugom se svideo naš film, i nadam se da ćemo jednom raditi zajedno.
Vredelo je truditi se. To vreme, dok se trudiš – to je, za mene, najlepši deo rada u vezi sa filmom. Ne premijera, ne prodaja, ne razgovor o viđenom. Nego potraga, i konstruisanje pronađenog.Kao i upoznavanje ljudi koji imaju slična interesovanja.Kao ono, nekad – značke, markice, autići, sličice, knjige….- Boško Milosavljević
Ostavi komentar