27. mart 1941. – realizacija ili suicid jednog naroda

Tribina „27. mart 1941. – realizacija ili suicid jednog naroda” održana je u utorak, 29. maja u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milovan Balaban, istoričar.

Na početku tribine Balaban je kazao da je događaj od 27. marta 1941. uvek aktuelna tema u srpskoj istoriografiji, ali i književnosti, antropologiji i drugim oblicima saznanja, uključujući i duhovni pogled na svet, gde se tadašnje opredeljenje sagledava kroz duhovnu vertikalu naroda. To je, dodao je Balaban, ujedno i moralna dilema.

O ovoj temi mišljenja su oprečna, dodao je autor tribine. Ona i danas dele narod, kao i njegove elitne predstavnike. Ovaj događaj je potrebno razumeti i o njemu neprestano rasuđivati, jer je reprezent čestih izbora kroz istoriju koji su Srbima bili nametani, pa čak usled toga postali i narodni usud.

Balaban je podsetio na 27. mart 1945. godine, na veliki miting Narodnog fronta u trenutku kada još nije ukinuta monarhija, ali je preko Sporazuma Tito–Šubašić, a pod dirigentskom palicom Vinstona Čerčila, izvršen prelaz da bi nova komunistička vlast dobila legalitet. To se desilo tek kada je na čelo vlade došao Šubašić.

Na tom mitingu Tito nije odmah hteo da učestvuje. Tek kada je video da su okolnosti dobre, izašao je za govornicu i postavio temelje duhovnog modela koji će vladati narednih decenija.

Kasnije će se, rekao je Balaban, razviti mit da je KPJ stala na čelo narodnih masa koje su bile dezorijentisane posle sramnog potpisa pristupanju Trojnom paktu 25. marta 1941. godine.

Balaban je izneo stav da je tog 27. marta 1945. godine zaokružena okupacija, okupiran je duh naroda, pošto je besramno prisvojeno ono što jednoj organizaciji nije pripadalo.

– Taj čin od 27. marta 1945. godine bio je ključni da se preuzme model otpora i kontakta sa zapadnim saveznicima, prvenstveno Britanijom i Amerikom, što će Tito dobro „naplatiti” tokom 35 godina svoje vladavine. Jer, tokom tih godina, komunizam u Jugoslaviji ušao je u zapadnu sferu i nije bio ni nalik na onaj u Bugarskoj ili u Mađarskoj – zaključio je Balaban.