Књижевно вече посвећено Хулију Кортасару као увертира за „Прозефест“

query_builder
hulio_kortasar

22. априла 2014. године, у 19,30 часова у Културном центру Новог Сада одржаће се програм „У сусрет PROSEFEST-у“, којим се обележава 100 годинa oд рођења и 30 годинa oд смрти Хулија Кортасара, а који такође представља увертиру VIII међународном фестивалу прозе – PROSEFEST-у. Овај фестивал ће се одржавати у Новом Саду од 23. до 25. априла 2014. године. Организатор фестивала је Културни центар Новог Сада, а покровитељ Скупштина града Новог Сада.

 

У програму учествују:

Ксенија Вуловић, асистенткиња на Филолошком факултету у Београду

Јовица Аћин, књижевник

Бојана Ковачевић Петровић, хиспаниста и преводилац

Александра Манчић, књижевни преводилац

ХУЛИО КОРТАСАР (JULIO CORTÁZAR)

Рођен је 1914. године у Бриселу. Први парк у којем се играо као двогодишњак био је Парк Гуељ у Барселони, а са четири године доживео је своју прву и вечну љубав према Буенос Ајресу, граду његовог детињства и младости, коме се често враћао. Радио је као школски учитељ у предграђу Буенос Ајреса и професор француске књижевности на Националном институту у Мендоси, а по доласку Хуана Перона на власт емигрирао је 1951. године у Француску, где је, између осталог, радио као преводилац за Унеско. Прву књигу, збирку сонета Presencia (Присуство) објавио је 1938. под псеудонимом Хулио Денис. Његова драмска поема Los reyes (Краљеви) 1949. изазвала је доста полемике међу интелектуалцима због супротног тумачења мита о Тезеју и Mинотауру. Аутор је више збирки прича, међу којима су Bestiario 1951, Final del juego (Крај игре) 1956, Las armas secretas (Тајно оружје) 1959, Todos los fuegos el fuego (Све ватре ватра) 1966, Un tal Lucas (Тамо неки Лука) 1979, Queremos tanto a Glenda (Толико волимо Гленду) 1980. Његов „контрароман“ Rayuela (Školice) из 1963, оригиналан по структури и тематици, представља прекретницу у историји светске књижевности и окосницу латиноамеричког књижевног „бума“. По Кортасаровим делима снимљено је више филмова, од којих је најпознатији Blow Up Микеланђела Антонионија, заснован на причи Ђавоље бале. Женио се три пута, а умро је 1984. у Паризу, званично од леукемије, а незванично од сиде, којом га је заразио непознат давалац крви.

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language