Izložba umetničke kolonije  „KRALJEVI ČARDACI” biće otvorena u ponedeljak 4. septembra u 19.00 časova u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada. Izložba će moći da se pogleda do 12. septembra.

U ovoj bajci s osam poetika, osam umetnika, osam različitih poteza i rukopisa, ove godine zaživela je prva kolonija „Kraljevi čardaci“ na Kopaoniku.

Spoj slika, skulpture, mozaika i crteža obeležilo je sedam dana „Čardaka“. Svako od umetnika doneo je svoj senzibilitet stvaranja i neku svoju priču baš za ove Kraljeve u čijim su nas Čardacima ugostili i gostili.

Sa svojim Mornarom stigao je Zoran Krulj, prepoznatljiv po svojoj poetici priča jednog mornara koji je uvek okrenut ka moru, širini i slobodi, i koji svojom vedrinom uvodi u priču plavetnila i neizostavne Boke. Neuhvatljivi snovi čistih poteza i boja oslikavaju jednu fantastiku svojstvenu Zoranu Krulju.

Kakva bi to bajka bila da u „Čardake“ nije stigla i Danica Masniković sa svojom koloritnom paletom i papagajem raskošnog perja i njegovim drugom Stevom petlom, i susrela se sa mornarom na vrhu „Čardaka“. Svojom lakoćom i plesom pokreta uvodi nas u priču boja, akcentovanih detalja i, kao i uvek, prisutnih izgubljenih pera nekih odletelih ptica, komada drveta, tkanina apliciranih na platno, koji nam šalju simboliku i poruku da je mašta ono što nas vodi kroz ovo vreme i našu bajku u kojoj smo bojama, kamenom, glinom i metalom svi plesali zajedno.

A tu, tik uz Danicu Masniković,  dok se šetamo kroz ovo naše vreme, Momčilo Macan Macanović nam priča priču o stoletnoj maslini koja živi pokraj mora i na koju svaki dan sleće galeb Marko da je pozdravi. Realni prikazi na slikama Macanovića, sa puno prisutnih detalja, navode nas na opažanje igre i prepleta boja, kao i na realnost koja je verno prenesena igrom svetlosti i tame.

I gle, galeb Marko sa Macanovićeve slike svojim letom nas vodi da vidimo jednu novu igru i preplet metala, na prvi pogled hladnog materijala, ali ovde potpuno oplemenjenog u rukama vajara Darka Kuzmanovića. Pokret plesača i iskorak u prostoru daje nam osećaj da se sve pomera i da naizgled oštre geometrijske ivice postaju oble i pretaču se u severnu loptu zlatnih niti. Lakoća, transparentnost i igra svetla su sastavni deo skulptura Darka Kuzmanovića.

Plesač je iskoračio sa galebom Markom i ugledao portrete žena koje nam svojom tajnovitošću ipak otkrivaju emociju i snagu koju žena nosi u sebi. Marija Stanojlović u keramici predstavlja tu tajnu žene i blagim pokretima nam odaje tu večitu tajnu ženskog principa koja nas prožima. Ekspresija i lakoća koje izbijaju iz njenih skulptura otkrivaju lepotu njenog stvaranja, živost i snagu. Kao i skulpture, i slike Marijine nose jaku ekspresiju boja i života.

Uz portrete žena Marijinih skulptura i slika iskočila je i znatiželjna balerina Stojana Milanova. Širokih pastuoznih poteza i ekspresije pokreta otkriva nam dubinu i tananost figure u prostoru. Svetlo, intuicija i potez na platnu… Potreba za istraživanjem Stojanovih slika je upravo ta ekspresija koja nas uvodi dubinu, svetlost i veštinu slikarovog poteza.

A na ekspresiju Stojana Milanova nadovezuju se široki potezi špahtlom Mirze Smajilovića, gde granica prerasta u imaginaciju poteza i prikaza već postojećih prizora pred očima. Pastuoznost i razigranost poteza nas uvode u nove prostore dubine i pogleda slikara Smajilovića.

I dok se približavamo kraju ove bajke, u mozaik uokviren brodskim prozorom ukrcala nas je LJiljana Rivić. Tokovima kamena, između fikcije i stvarnosti, LJiljana je mozaik približila slici i svoj imaginarni svet pustila da teče tokovima kamena, otkrivajući nam neke druge svetove.

Ovo je bila naša bajka koju smo doneli i ispričali „Kraljevim čardacima“, ostavivši trag osam umetnika u boji, kamenu, metalu i kramici, koju će galeb Marko nositi na krilima i pričati je dalje nekome… negde… nekad… jer bajke postoje da bi se pričale i živele.

                                                                                                                                                                                       LJiljana Rivić