event_note Tribine
28.02.2018 - 28.02.2018 access_time 19.00

Tribina “Zatvoreno nebo nad Dobricom Ćosićem?” 28. februara u Klubu “Tribina mladih”

location_on Tribina mladih
event_note Tribine
28.02.2018 - 28.02.2018 access_time 19.00

Tribina “Zatvoreno nebo nad Dobricom Ćosićem?” 28. februara u Klubu “Tribina mladih”

location_on Tribina mladih

Tribina pod nazivom “Zatvoreno nebo nad Dobricom Ćosićem?”, održaće se 28. februara s početkom u 19 časova u Klubu “Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Na tribini će o ovoj temi govoriti istoričar Milovan Balaban.

Na tribini će biti reči o jednom od najznačajnih srpskih pisaca XX veka, koji je zbog nacionalnog angažmana od 60-ih godina u delu javnosti stekao čak i reputaciju “Oca nacije”. Dobrica Ćosić, politički komesar Rasinskog partizanskog odreda tokom Drugog svetskog rata, kasnije Agitpropovac, bio je jedan od onih koji su radili na oblikovanju komunističkog pogleda na svet i koji su stvarali “novo” društvo u novo-staroj Jugoslaviji. Kako on kaže, sklonost ka sumnji ga je vremenom uz književni rad terala na preispitivanje, što je bio jedan od najbitnijih motiva za stvaranje ogromnog književnog opusa, kao i mnoštva publicističkih spisa u kojima se hvatao u koštac sa aktuelnim pitanjima tadašnje države, najčešće sa posebnim osvrtom na srpsko nacionalno pitanje ukazujući na moguće pravce njegovog rešenja.

Kao vojnik revolucije, Ćosić je bio u timu koji se obračunavao sa srpskom nacionalnom tradicijom smatrajući je kočnicom za sveopšti progres i preprekom modernizacije u odnosu na Evropu zaostale Srbije, ali i kočnicom za ostvarenje komunističkih ideala pravednog i besklasnog društva. Kroz njegove junake se vidi da u cilju modernizacije i prihvatanja modernih evropskih trendova dolazi do konstantnog sukoba generacija u Srbiji kao zaostaloj agrarnoj zemlji. Tako Vukašin Katić napušta Prerovo i svog oca Aćima, Ivan Katić izneverava oca Vukašina, a čitava plejada SKOJ-evaca (koji su njegovi vršnjaci) poput Dušana Katića, Vladimira Dragovića, Miška Puba i drugih, napušta ideale svojih očeva, sve zato što pokušavaju da izgrade pravednije i bolje društvo.

Kasnije Ćosić, naročito posle pada Rankovića, ali i od kada je postao akademik 1970. godine, posle negativnih iskustava konfederalizovane države i eksperimenta komunizma, počinje da deluje sve otvorenije disidentski (skupljajući oko sebe grupu sličnomišljenika) imajući mnoštvo zamerki, kako na status sopstvenog naroda, u okviru Jugoslavije tako i na sveukupni koncept komunističke diktature pod predsednikom Titom. Titoizam će ostati celog života njegova definicija specifične diktature koja je stvorena u drugoj Jugoslaviji i odrednica specifičnog komunizma koji se baštinio na ovim prostorima.

Prihvatajući ideologiju kao veru (naročito komunisti, ali i devetnaesto-vekovni srpski evropejci) Ćosićevi junaci su spremni da sve potčine svojim ubeđenjima. Ovim Dobrica Ćosić kroz svoje romane zapaža i jako dobro prikazuje značaj vere, ma kakva ona bila, kod Srba za svako društveno delovanje i angažman. Najčešći tragičan kraj vernika u piščevim romanima dovodi u sumnju eventualnu značajniju promenu, kako srpskog tako i svetskog društva i globalnih tokova što i samog Ćosića čini razočaranim, a rezignaciju njegovim osnovnim raspoloženjem vidno prisutnim i u njegovom realnom životu.

Kod mladog Ćosića je vidno odsustvo istorijske i duhovne vertikale, a isto tako vidno prisutna želja za društvenim promenama i kreiranju sveta u skladu sa sopstvenim idealima i uverenjima, koja pogled čovekov i okreće na ono što je van njega. Ideali komunista, pa samim tim i mladog pisca, je obračun sa “mračnom” prošlošću oličenom pre svega u “dekadentnoj” građanskoj klasi i “mračnom” pravoslavlju.

Ćosić u zrelim godinama preispituje svoje stavove, evoluira i pokušava da popuni mladalačku prazninu (koja zatvara nebo pojedincu i društvu, odnosno koja ignoriše duhovnu dimenziju čoveka) intelektualnim usavršavanjem i stvaralačkim opusom u kom su, osim prikazivanja istorije kako je on vidi i kojoj je on većinom bio savremenik, opisani složeni likovi (stvoreni i istorijski) koji se bave između ostalog i najsloženijim i egzistencijalnim pitanjima čoveka kao i njegovog odnosa prema društvu i svetu koji ih okružuje. Iz tih opisa možemo da naziremo da li se zrelom i na kraju života prebogatom iskustvu Ćosiću konačno nebo otvorilo, odnosno da li je mladi revolucionar i koreniti preobrazitelj sveta uspeo na kraju života da preobrazi samog sebe.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja