event_note Трибине
12.02.2018 - 12.02.2018 access_time 19.00

Tрибина „Војвода Вук – заборављени јунак Кајмакчалана“ 12. фебруара у Клубу „Трибина младих“

location_on Трибина младих
event_note Трибине
12.02.2018 - 12.02.2018 access_time 19.00

Tрибина „Војвода Вук – заборављени јунак Кајмакчалана“ 12. фебруара у Клубу „Трибина младих“

location_on Трибина младих

Tрибина „Војвода Вук – заборављени јунак Кајмакчалана“ биће одржана у понедељак 12. фебруара у 19 часова у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Огњен Карановић, историчар.

Чинило ми се да се са њим сахрањује и Србија…“, речи су новинара Милосава Јелића, саборца Војина Поповића, односно легендарног Војводе Вука, преточене у дневничку забелешку о страдању овог див-јунака српског рода на Грунишком вису, те судбоносне 1916. године. Нема сумње да су многи припадници широких слојева нашег друштва чули за име Војина Поповића, чувенијег по његовом надимку Војвода Вук, али постављамо питање колико заправо познајемо биографију и делатнички опус овог заточника фундаменталне борбе српског етноса за слободом у годинама и деценијама које су у многоме одредиле будућност, како наше земље и региона, тако и свакодневицу живота нас који живимо на овим просторима у првим деценијама трећег миленијума. У протеклих неколико деценија, па и стотину година, у својим истраживачким подухватима, српска историографија поклонила је запањујуће мало пажње анализи повеснице Четничког покрета у Старој и Јужној Србији на крају XIX века и у првим деценијама XX столећа. На тај начин, начињена је фундаментална и методолошка грешка у процесима научних истраживачких подухвата, који су се предузимали ради детерминисања свеобухватног сагледавања историјског стања у коме се српски етнос налазио у датом повесном периоду и посебно на поменутим геополитичким просторима. Можда су наведени пропусти утицали и на чињеницу да су поједина историјска сазнања о датом периоду и поменутим повесним збивањима, а у првом реду извори о истима, остали делимично до потпуно непознати академским и ширим круговима јавности, због чега каснијим заточницима развоја културе није ни било допуштено да ове важне прилике из „најтрагичније и најславније прошлости“ српског народа очувају у колективном сећању етноса, ради афирмације свести о потреби стварања „образаца понашања“ неопходних за будућност, како колективитета, тако и свих појединаца у њему. Не заборавимо да су делатност герилског покрета отпора српског народа на просторима Старе и Јужне Србије у годинама „када се до Небеса развијао срцепарајући јаук са Југа“, Балкански ратови, сукоб државних институција са неформалним политичким снагама окупљеним око организације „Уједињење или смрт“, Први светски рат, Голгота преко Албаније, Солунски фронт, али и Солунски процес на најнепосреднији начин утицали на даљи ток развоја улоге Србије у Великом рату, али и на епохалне политичке и геополитичке потресе у којима се српски народ нашао у временима после свршетка до тада највећег глобалног оружаног сукоба у повести свих цивилизација. У великом делу наведених историјских стања и процеса учествовао је и Војвода Вук, а његово дело имало је макар посредан утицај и на она стања и процесе који су се догодили у првим годинама и деценијама након његове херојске смрти. Потенцијалну везу између живота и смрти Војводе Вука, са једне стране, и поменутих историјских процеса у повести српског етноса са друге стране, покушаћемо да осветлимо на предстојећим интерактивним разговорима у оквиру „Трибине младих“ Културног центра Новог Сада.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања