event_note Трибине
20.09.2019 - 20.09.2019 access_time 19:00

Tрибина „Убиство кнеза Михаила Обреновића – атентат који је променио судбину Србије“ 20. септембра у клубу „Трибина младих“

location_on Трибина младих
event_note Трибине
20.09.2019 - 20.09.2019 access_time 19:00

Tрибина „Убиство кнеза Михаила Обреновића – атентат који је променио судбину Србије“ 20. септембра у клубу „Трибина младих“

location_on Трибина младих

Tрибина „Убиство кнеза Михаила Обреновића – атентат који је променио судбину Србије“ биће одржана у петак, 20. септембра у 19 часова у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Срђан Граовац, историчар.

У недељу, 29. маја 1868. око 5 часова поподне кнез Михаило је кренуо кочијама да се превезе до Кошутњака. Са њим је ишао његов ађутант Светозар Гарашанин, син Илије Гарашанина, а у кочијама су до кнеза седеле Томанија Обреновић, његова стрина, Анка Константиновић, његова сестра од стрица и Катарина, Анкина ћерка са којом је кнез желео да се ожени, после планираног развода од законите супруге, мађарске грофице Јулије Хуњади. У парку на Кошутњаку појавили су се Павле и Коста Радовановић у свечаним црним оделима, цилиндрима на главама и упереним пиштољима у правцу кнежеве кочије. Први је пред кочију излетео Коста. Њега је кнез Михаило Обреновић препознао због спора око његовог брата Љубомира. Последње речи кнеза које је сам признао Коста на суђењу су биле: „Дакле, истина је!“. Катарина је покушала да се наслони на кнеза и да не да Радовановићу да пуца. На суђењу је Коста изјавио да није жело убити никог другог већ само кнеза. Лакеј који је возио кочију је преклињао браћу да не чине лудост. Први је почео пуцати Коста, придружио му се Павле. Кнез Михаило је убијен са три хица, а такође је смртно страдала и Анка Константиновић која је својим телом покушала да заштити кнеза за време пуцњаве, док је Светозар Гарашанин рањен пао са коња и онесвестио се. Баба Томанија је прошла неозлеђено.  Катарина је лакше рањена и дозивала је помоћ на француском и придржавала мртвог кнеза. Браћа су почела да беже низ Кошутњак према Топчидеру где су их чекали остали завереници. Ту их је спазила и једна војна патрола и ухапсила их. Неки су били и рањени приликом бекства. Сви завереници су изведени на саслушање истог дана, а главну реч је водио Никола Христић. Пресуда је била — смрт. Завереници су стрељани у поноћ на Карабурми, а у читавој Кнежевини је била велика жалост. Међу оптуженима су били и Ненадовићи, родбински повезани са Карађорђевићима и Павлом Радовановићем. Због поверљивих докумената о апсолутистичком режиму кнеза Михаила и пресуде на смрт Љубе Радовановића, влада је сакрила документа са салушања и узроке атентата. Јавности је само речено да су страни плаћеници убили кнеза Михаила и да су кажњени смрћу. Национална жалост је трајала три дана. Ово су чињенице о убиству чувеног српског владара. Међутим, оне не откривају стварну,евентуалну политичку или било коју „позадину“ овог суморног злочина. Несумњиво, убиство кнеза Михаила променило је историјски ток стања, процеса и догађаја, а самим  тим и судбину Србије у наредним деценијама, па и столећима. У оквиру предстојећих разговора на Трибини младих Културног центра Новог Сада, покушаћемо да понудимо одговоре на многа питања која су покренута „атентатом у Топчидеру“ од пре више од век и по.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања