Tribina „Stambolić i Milošević – dve paradigme viđenja srpskog pitanja“  održaće se u petak, 27. oktobra u 19 časova u Klubu „Tribina mladihˮ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je Milovan Balaban, istoričar. 

Srpsko nacionalno pitanje otvoreno je početkom XIX veka ustancima protiv Osmanlijskog carstva. NJegova idejna osnova tada je bila oslonjena na srpsku srednjovekovnu, svetosavsku, ideju i srpsku srednjovekovnu, nemanjićku, državu. Tokom čitavog XIX veka Srbija je bila izložena idejnim strujanjima sa zapada što je slabilo duh svetosavskog poimanja sveta i kosovskog idela žrtve za višnju pravdu, a samim tim i poimanje države u skladu sa svetosavskim i kosovskim idealima. Ipak, uprkos uplivu evropskih ideja (i pozitivnih i negativnih) srpska perspektiva poimanja nacije i države u tom periodu nije presudno izbledela.

To će se desiti tek početkom XX veka, a naročito sa stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije države Jugoslavije. Srpsko nacionalno pitanje je tada utopljeno u jugoslovensku ideju što je, umesto da ga konačno reši samo doprinelo njegovom komplikovanju. Komunistička vladavina je produbila kad većine Srba jugoslovensku paradigmu, dok je titoizam zapečatio konstruk jugoslovenskog “bratstva i jedinstva” gde su Srbi i srpska ideja obeleženi kao remetilački faktor i pretnja idejnom, ali i geopolitičkom ustrojstvu, ne samo Balkana nego i atlantističkog globalnog faktora uopšte. Komunistički obrazac potiskivanja srpskog uticaja na ovom delu Evrope preuzet je iz predhodnog veka i uklapao se u modele kontrole Balkana koji su bili viđeni u ranijim vremenima.

Srpski narod je osećao nezadovoljtvo (kod ostalih naroda bivše Jugoslavije je, istina iz drugih razloga, ono bilo još izraženije), ali ono nije jasno definisano, dok njegovo kanalisanje praktično i nije bilo moguće u okviru komunističke (titoističke) Jugoslavije koje je bila u geopolitičkoj sferi Anglosaksonskog sveta. Predosećaj kataklizmičnih događaja u svetu, pre svega pojava Gorbačova i kriza komunizma i istočno- evropskog vojno-političkog saveza, uveli su i Balkan u proces prekompozicije, a turbulencije u bivšoj državi izazvali su dugo prigušivani nacionalni osećaji kod svih jugoslovenskih naroda.

U to vreme prvi dva čoveka Srbije, tada federativne republike u oviru SFRJ, bili su Ivan Stambolić i Slobodan Milošević. Različito viđenje problema, pre svega Srba na Kosovu i Metohiji, rezultiraće diferencijacijom i sve većim razlilaženjem dva prijatelja, ali i dva krila u okviru jedinstvenog Saveza komunista Srbije. Pobeda jednih i poraz drugih po mnogima je odredio i tok budućih događaja na Balkanu. Utemeljenost ovakvih shvatanja, da je dolazak Slobodana Miloševića posle Osme sednice SKS odredio budućnost Srbije, naročito će biti obrađena na tribini.

Takođe na tribini će biti reči o problemu u kom se tada našla Srbija, a položaj države i naroda će biti obrađen iz više aspekata. Isto tako uloge Stambolića i Miloševića u novonastalim turbulencijama biće predmet predavanja. Ono što je možda najbitnije prikazaće se dva viđenja tada, neki bi rekli otvorenog srpskog pitanja. Vrline i mane i jednog i drugog pogleda, uticaj raspadajuće države na njegovu realizaciju, kao i uticaj sveta koji se stvarao na razvalinama bipolarnog ustrojstva, koje je doživljavalo svoju agoniju i bilo pred svojim slomom. Sve gore navedeno je uticalo na delovanje Stambolića i Miloševića. Ono ih je različito opredeljivalo što je postepeno i dovelo do razlaza nekada zajedničkih boraca iste partije, kao i do stvaranja različitih koncepcija nacionalnog i državnog određivanja u novonastalim, drastično promenjenim svetskim i jugoslovenskim okolnostima.